Po ekonomskom horoskopu koji su napravili studenti Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, Srbiju čeka pad industrijske proizvodnje, zatvaranje preduzeća, smanjenje plata i broja zaposlenihOčigledno je da će ove godine privredu Srbije, čiji je bezmalo sav izvoz namenjen tržištu Evrope (čak 96,55 odsto), zahvatiti ozbiljna recesija – po ugledu na svoje mnogo starije kolege ekonomiste, nimalo optimistično zaključuju na kraju svog istraživanja o uticaju svetske ekonomske krize na domaću privredu studenti završne godine Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA). Jer, po ekonomskom horoskopu, koji su skrojili akademci Ana Vjetrov, Uroš Đurić, Tamara Radenković, Iva Cvjetićanin, Emilija Žutić, Olga Kalašić i Stefan Dragutinović, srpskoj privredi se ne piše dobro. Smanjenje industrijske proizvodnje, zatvaranje preduzeća, smanjenje plata, povećanje broja nezaposlenih, najverovatnije će zabiberiti život svim igračima na srpskom tržištu, smatra ova grupa studenata, čiji su mentori profesor dr Mihailo Crnobrnja, docent Iskra Maksimović i magistar Aleksandar Kovačević.
– Jedan od načina za izlazak iz krize jeste kreiranje uslova za značajnije privlačenje stranih direktnih investicija. Srbiji su potrebne strukturalne reforme na svim nivoima, kako bi se povećala konkurentnost privrede koja je, po poslednjim istraživanjima Svetske banke, na veoma niskom nivou. Jedna od reformi odnosila bi se na obrazovni sistem, čime bi se unele novine koje bi omogućile stvaranje komparativnih prednosti na tržištu znanja u Srbiji – predlažu budući eksperti, jer upravo je neznanje bio jedan od izazivača globalne krize.
Na jednoj strani nalazili su se pohlepni prodavci sa lošim investicionim planovima, koje su ipak odlučili da prodaju, jer su se na drugoj strani nalazili neobrazovani finansijeri koji su svesno ulazili u takve investicione planove, procenjuju mladi istraživači. Pomalo u šali objašnjavaju da je globalnoj krizi u velikoj meri kumovalo to što su se učesnici na tržištu ponašali kao Majkl Daglas u ulozi tajkuna u čuvenom filmu „Volstrit” i rukovodili se devizom „Pohlepa je dobra”.
– Situaciju u kojoj se naša zemlja našla dodatno komplikuje struktura izvoza u kojoj dominiraju primarni proizvodi sa malim učešćem industrijske obrade, a za kojima je tražnja na svetskom tržištu već na početku krize opala – procenjuju.
– Zbog dugogodišnjeg vođenja ekspanzivne fiskalne politike, učešće javne potrošnje u budžetu značajno je povećano, trgovinski deficit beležio je rast i sa očekivanim smanjenjem priliva stranih direktnih investicija, makroekonomska stabilnost zemlje može biti dovedena u pitanje – stručnim rečnikom napisali su studenti ovog fakulteta. A prevedeno na jezik njihovih vršnjaka, to znači da je država trošila mnogo više nego što je zarađivala, uvoz bio veći od izvoza, pa zato strani ulagači oklevaju da svoj novac ulože ovde, pa je stabilnost privrede poljuljana.
Na više od 80 strana, ovi mladi intelektualci skenirali su uzroke i posledice promaje koja je prošle godine počela da duva sa Volstrita, a, prema njihovoj proceni, kriza nije nastala slučajno. Neodgovorno ponašanje državnih institucija SAD za kontrolu finansijskog tržišta i nestručnost u radu rejting agencija kumovali su razvoju globalne finansijske nevolje. Međutim, za razliku od nobelovca Džozefa Štiglica, koji smatra da ova kriza nagoveštava kraj kapitalizma, srpski studenti se ne usuđuju da daju takvu procenu. Doći će do „proste korekcije tržišta, odnosno promene pogrešnih očekivanja uzrokovanih neznanjem”, uvereni su mladi ekonomisti.
Inače, svoje istraživanje o krizi studenti su počeli na najosetljivijem delu finansijskog tržišta – berzi. To samo upućuje na činjenicu da su sagledavajući efekte finansijske bure, akademci išli redom, jer je Beogradska berza bila jedna od prvih žrtava krize. Povlačenje stranih investitora, bilo je glavni uzrok što se BELEX15, zvanični indeks Beogradske berze, strmoglavio mnogo više, nego pokazatelji berzanskog poslovanja u susedstvu.
Takođe, jedan od prvih indikatora koji je ukazivao na sve ozbiljnije razmere krize jeste rast bankarskih kamata.
– Posledice prelivanja krize sa finansijskog na realni sektor Srbije, ogledaju se u nedostupnosti finansijskih sredstava. Usled manjka kapitala, njegova cena će poskupeti, finansiranje iz kredita biće ograničeno i uslovi za dobijanje kredita biće rigorozniji – predviđaju.
Studenti su u svom radu javno prozvali kreatore ekonomske politike, ističući da postoji veliki nesklad i nekomplementarnost u vođenju monetarne i fiskalne politike. Kao prilog ovoj tvrdnji navode činjenicu da od 2000. godine pa do danas Ministarstvo finansija vodi izrazito ekspanzivnu fiskalnu politiku, dok je Narodna banka Srbije prinuđena da sprovodi izrazito restriktivnu monetarnu politiku, kako bi neutralisala inflatorne pritiske i obezbedila makroekonomsku stabilnost zemlje.
Izvor: Politika
