Šta je pokazalo jedno istraživanje o odnosu beogradskih tinejdžera prema životnoj sredini
Studenti završne godine studijskog programa „Zaštita životne sredine” Visoke škole strukovnih studija Beogradska politehnika nedavno su završili jedno zanimljivo istraživanje o stavovima đaka palilulskih škola o otpadu, sa posebnim osvrtom na električni i elektronski otpad.
Istraživanjem su obuhvaćeni đaci završnih razreda osnovne i srednje škole, uzrasta 13 i 14 i 18 i 19 godina, i to Pete beogradske gimnazije, OŠ „Vlada Aksentijević” i Srednje elektrotehničke škole „Rade Končar”. Za ovu treću školu procenjeno je da je „najstručnija” kad je reč o poznavanju električnog i elektronskog otpada.
Na pitanje koji je najvažniji izvor informisanja o stanju životne sredine 40 odsto učenika se opredelilo za televiziju, četvrtina za dnevne novine, 19 odsto za školu, 12 odsto za porodicu i svega četiri odsto za radio. Ovakav redosled pomalo je zabrinjavajući jer škola je tek na trećem, a porodica na četvrtom mestu. Prvo mesto televizije kao izvora informisanja, takođe, tema je za razmišljanje kada se analiziraju odgovori na pitanje „šta najradije gledate na TV”. Naime, svega sedam odsto učenika se odlučilo za emisije o zaštiti životne sredine, što je u rangu informativnog programa i političkih emisija.
Životna sredina je predmet interesovanja šest odsto učenika (od oko 290 ispitivanih). Isto toliko njih interesuje i ekonomija, a devet odsto politika. Naravno da su na prvom i drugom mestu po interesovanju zabava (muzika, film) sa 41 odsto i sport sa 38 odsto.
Imajući u vidu da je žvakanje žvakaćih guma veoma prisutno kod mladih (svega sedam odsto izjasnilo se da ne žvaće žvake) istraživače je interesovalo šta učenici rade sa „istrošenim” žvakama. Polovina je rekla da žvake lepi za školske klupe. Ako se pođe od pretpostavke da u školi od hiljadu učenika svako u proseku dnevno žvaće dve žvake, dolazi se do cifre od oko dve hiljade žvaka dnevno. To mesečno iznosi oko 50.000, a za deset meseci, koliko traje školska godina, skoro pola miliona žvaka. Od toga na klupama završi blizu 250.000 istrošenih žvaka.
Pošto je izvestan broj godina održivi razvoj jedna od ideja vodilja u očuvanju životne sredine interesantno je da je svega 44 odsto učenika dalo tačan odgovor na pitanje „šta je održivi razvoj”. Od netačnih odgovora čak 32 odsto potpunoj je u suprotnosti sa održivim razvojem jer je prema ovim odgovorima održivi razvoj „maksimalno iskorišćavanje prirodnih bogatstava i radne snage”.
Pohvalno je, međutim, to da ogromna većina učenika podržava reciklažu kao način upravljanja otpadom, da zna šta je reciklaža i da bi rado učestvovali u njenoj realizaciji kada bi ona bila organizovana. Ono što zabrinjava jeste činjenica da čak 28 odsto učenika smatra da deponije nemaju uticaja na životnu sredinu.
Što se električnog i elektronskog otpada tiče učenici znaju koje se opasne materije kriju u njima ali čak njih 27 odsto smatra da su staklo i plastika najopasnije materije u ovom otpadu.
Na pitanje „šta je najbolje uraditi sa električnim i elektronskim otpadom” dve trećine učenika se izjasnilo da ovaj otpad treba predati firmi koja se bavi reciklažom.
Zanimljivi su i odgovori na pitanje šta bi uradili sa pokvarenim računarom. Svaki dvadeseti učenik se izjasnio da nema računar, 15 odsto bi ga bacilo, 17 odsto recikliralo, svaki četvrti sačuvao, a čak 38 odsto bi pokušalo da pokvareni računar proda.
Što se mobilnih telefona tiče, rezultati istraživanja pokazuju da je oko 300 učenika imalo oko 900 svojih mobilnih telefona, a da je sačuvano oko 750.
Na pitanje šta ih opredeljuje pri kupovini električnih aparata i elektronskih uređaja 67 odsto se odlučilo za kvalitet, 11 odsto za dizajn, a za 22 odsto učenika najvažnija je cena.
Iskreno se nadam da će ovo istraživanje biti jedan od putokaza u kom pravcu treba dalje ići kada je reč o odnosu mladih prema sredini u kojoj živimo.
profesor Visoke škole strukovnih studija Beogradska politehnika
Izvor:Politka
