U sledećem tekstu možete nešto više pročitati o najčešćim greškama koje mogu nastati prilikom intervjua za dobijanje posla.
– Slab nastup (slab karakter, ličnost koja se ni po čemu posebno ne ističe i sl.);
– Izbegavanje kontakta očima;
– Nedostatak samopouzdanja (ili preterano isticanje sopstvenih nedostataka);
– Nedostatak plana buduće karijere (neposedovanje vizije o sopstvenom profesionalnom razvoju u budućnosti); – Naglašavanje svojih privatnih ili poslovnih planova koji pokazuju da nemate nameru da se zadržavate u kompaniji kod koje ste došli na intervju.
– Korišćenje lokalizama-slenga u govoru;
– Nekomunikativnost (govor u nedovršenim rečenicama ili odgovaranje samo sa da ili ne, osobe iz kojih se bukvalno moraju izvlačiti odgovori);
– Kašnjenje na intervju;
– Precenjivanje, ali i preveliko potcenjivanje očekivane plate. Mnogi kandidati nisu spremni za ovo pitanje ili izjavljuju kako je to nezahvalno pitanje ili odbijaju da daju odgovor. Imajte u vidu da je ovo uobičajeno pitanje na intervjuu, pa Vam je mnogo bolje da budete spremni za njega jer time Vi poslodavcu pokazujete kako cenite sebe i svoje sposobnosti.
Zbog toga je bitno da se ne potcenite suviše ali ni da tražite visoku platu koja nije u skladu sa Vašim trenutnim kapacitetima i pozicijom za koju konkurišete. Ukoliko baš ne možete da odredite brojku, dajte neki raspon plate za koji mislite da je fer.
– Nedostatak entuzijazma i želje da radite baš taj posao i baš kod tog poslodavca;
– Pokazivanje nervoznih navika (cupkanje nogom, nervozni pokreti rukama);
-Prenaglašavanje finansijske strane (ako se stiče utisak da Vam je novac jedina motivacija za rad);
– Nedostatak takta (previše temperamentna osoba, nedostatak osećaja za procenu situacije, nedostatak osećaja za odnose sa ljudima i sl.);
– Nedostatak znanja iz stručne oblasti;
– Nefleksibilnost (nepostojanje volje za promenom prebivališta, za rad u smenama, za promenu radnog mesta i sl.);
– Činjenica da nikad pre toga niste čuli za kompaniju ili da malo znate o njoj;
– Nepostojanje za početak rada sa niže pozicije i želja za velikim uspehom, ali na brzinu;
– Nepostojanje želje za daljim usavršavanjem;
– Činjenica da ne govorite lepo o prethodnom poslodavcu;
– Loše samoprocenjivanje (preveliki ego, nadobudnost, precenjivanje sopstvenih kvalifikacija i mogućnosti i slično);
– Kratkotrajna prethodna zaposlenja (veliki broj kratkotrajnih poslova može da ukazuje na to da ne znate čime želite da se bavite, da niste uporni ili da niste dobri u tome što ste radili);
– Neodgovarajuća postavka prema poslodavcu (previše hladan ili previše prisan odnos prema članovima komisije za prijem novih radnika);
– Revoltiranost i pesimizam (osobe koje su revoltirane i nervozne zbog dugog čekanja na posao, koje svoje probleme svaljuju na stanje u državi, prethodne poslodavce i slično).
– Netolerantne predrasude;
– Ciničnost / Lenjost;
– Mlako rukovanje;
– Obraćanje sa „ti". Bez obzira koliko je atmosfera opuštena i razgovor prijatan, bez obzira što su intervjueri možda vašeg godišta, ukoliko vam oni ne predlože da pređete na „ti", nemojte to samoinicijativno raditi jer se to može oceniti kao znak nepoštovanja.
Izvor: Infostud
