Profesori snižavaju kriterijume jer je prolaznost na ispitima merilo njihovog rada. – Srbija želela da reformu sprovede brže od država EU
Jedan uvaženi profesor iz Engleske rekao je da je „Bolonja” smišljena za studente ne mnogo ambiciozne, ne mnogo radne i ne mnogo sposobne. Sa ovim stavom saglasna je većina nekadašnjih diplomaca, ali i pojedini profesori, koji s negodovanjem gledaju na sadašnje puteve stizanja do indeksa, a potom i diplome. S druge strane, prosvetne i univerzitetske vlasti tvrde da „Bolonja” nije propala u Srbiji, a jasan dokaz za to je što smo na ministarskoj konferenciji upravo dobili istu ocenu kao i 2007. godine – četvorku.
Na naše pitanje kako komentariše činjenicu da smo ipak dobili dobru ocenu u sprovođenju bolonjskog procesa, profesor dr Velibor Stojić, dekan beogradskog Fakulteta veterinarske medicine, odgovara da je jedno priča a drugo stvarnost, da se radi s teškom mukom i da i dalje smatra da se prenaglilo sa potpisivanjem deklaracije.
– Bolonjska deklaracija će da završi kao „šuvarica”. Proizvod ove najnovije reforme je stručnjak koji je do svog zvanja došao ne znanjem već zahvaljujući „puškicama”. Koliko znam, dosta fakulteta izlazi iz te priče. Čak i sam Bolonjski univerzitet više ne podržava deklaraciju u potpunosti. Kod nas su puna usta „Bolonje” uglavnom privatnim fakultetima. Kod njih nema padanja. Odgovorno tvrdim da oni školuju falš kadrove – kaže, dodajući da fakultet ne treba da školuje manuelce, već kompletne stručnjake i da je bilo potrebno da se prvo uradi reforma osnovnog i srednjeg obrazovanja.
On posebno naglašava da način finansiranja direktno utiče na rušenje kvaliteta visokog obrazovanja, jer ukoliko nema dovoljno budžetskih studenata, iz budžeta se smanjuju sredstva za lične dohotke, pa onda profesori snižavaju kriterijume kako bi što više studenata prešlo u narednu godinu studija.
Slično razmišlja i profesor dr Ljubiša Stojmirović, s Beogradske poslovne škole, koji tvrdi da su za pad kvaliteta u visokom školstvu, uz „Bolonju”, krivi i mnogobrojni privatni fakulteti. Po njegovim rečima, profesori su prisiljeni da snižavaju kriterijume jer je procenat prolaznosti osnovno merilo njihovog rada.
„Bolonju” nešto drugačije doživljavaju predstavnici aktuelne i nekadašnje prosvetne vlasti.
Za ministra prosvete dr Žarka Obradovića, koji je takođe zadovoljan četvorkom, nastavak primene bolonjskog procesa prioritet je za Srbiju u oblasti visokog obrazovanja.
„Cilj Ministarstva prosvete je viši nivo obrazovanja u našem društvu, njegov kvalitet, efikasnost i dostupnost. U tom smislu obrazovanje mora biti uređeno po svetskim i evropskim standardima”, smatra Obradović.
A prema izjavi nekadašnjeg ministra prosvete Gaša Kneževića, pitanje Bolonjske deklaracije kod nas je problem koji iziskuje promenu svesti i kod nastavnika i kod studenata. „Mnogi profesori štite status kvo, a studenti nisu svesni da je ’Bolonja’ njihova šansa za boljitak, te da se ona sprovodi za njihovo dobro. Međutim, mi nemamo pravog borca za sprovođenje ove deklaracije, nemamo pravog pobornika kod nas”, smatra Knežević.
Rektor Beogradskog univerziteta profesor dr Branko Kovačević je zadovoljan dosadašnjim tokom reforme i podseća da se prilagođavanje Bolonjskoj deklaraciji mora završiti do 2010. godine kako bi proces uspeo.
– Iako su mnogi i dalje protiv uvođenja Bolonjske deklaracije na našim univerzitetima, smatram da je ona dobra i zadovoljan sam dosadašnjim rezultatima. Očekivao sam da će biti problema, ne možete sve da podesite odjedanput. Evropske zemlje koje su potpisale Bolonjsku deklaraciju dale su sebi nekoliko godina za prilagođavanje, a mi smo bili oštriji od njih i mislili da ćemo moći da prilagodimo naš stari sistem novim standardima. A u suštini on ne treba da se adaptira nego mora potpuno da se promeni.Bez obzira na ishod Bolonjske deklaracije, reforma visokog školstva koja je otpočela na fakultetima predstavlja vrlo pozitivan proces, jer doprinosi bržem i efikasnijem studiranju, kao i mogućnosti da mladi do diplome dođu u 23. ili 24. godini – ocenjuje dr Kovačević.
On smatra da bi se „reforma radila i da nismo potpisali Bolonjsku deklaraciju zato što su se mnoge stvari promenile – stari sistem je u proteklom periodu narušen i nije funkcionisao”.
Slične nedoumice čuju se i kod komšija. U Hrvatskoj je s fakulteta izišlo oko 9.000 „Bolonjaca”. Svi imaju završene tri godine studija i visoku stručnu spremu. Ono o čemu se glasno govori to je da postoji opravdan strah da će oni posao teško da nađu, a ako se i zaposle, biće to uglavnom slabije plaćeni poslovi za koje se dosada tražila srednja stručna sprema. Svoj stav oni su jasno iskazali i masovnim protestima na kojima su nošeni transparenti s porukama poput: „’Bolonja’ na faksu, čir na želucu”, „Prva bolonjska degeneracija”, „Gospodo, naši roditelji skupo plaćaju vaše eksperimente”…
Reakcija resornog ministra Dragana Primorca bila je sledeća: „Bio sam srećan kad sam po transparentima studenata video da niko od njih zapravo nije protiv ’Bolonje’, već da imaju prigovore na način na koji se sprovodi, odnosno na ljude koji proces sprovode. Problem je zapravo u pojedincima i sastavnicama Sveučilišta koji nisu uspeli na dobar način da uvedu promene”.
Svaka sličnost je slučajna.
Izvor:Politika
