Ministarstvo prosvete odlučilo je da se na prijemnom ispitu za upis u srednje škole ove godine nađu i zadaci kojih nema u zbirkama za pripremu.
Tako će na testu iz matematike biti pet zadataka sa drugačijim brojevima, a na testu iz maternjeg jezika menja se samo redosled ponuđenih odgovora. Namera Ministarstva je da đake podstakne na razmišljanje, a ne da se njihovo učenje svodi na fotografsko pamćenje.
Odluku o nepoznatim zadacima podržavaju i profesori i psiholozi i sindikati prosvete jer je praksa sa prijemnih pokazala da osmaci rešenja uglavnom nabubaju.
Kada učenici osmog razreda u junu budu polagali prijemni za upis u srednje škole, testovi će prvi put imati i zadatke kojih neće biti u ovogodišnjim zbirkama.
Pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje Bogoljub Lazarević objasnio je za B92 da će zadaci iz matematike i pitanja iz maternjeg jezika neznatno biti izmenjena.
“Na samom testu iz matematike, model zadataka je potpuno isti, samo će biti promenjene brojke i to u pet zadataka od 17, koliko inače ima na kvalifikacionom ispitu”, najavio je on.
“Što se tiče testa maternjeg jezika, tu će biti promenjen samo redosled ili permutovani alternativni odgovori u onim zadacima koji su po principu višestrukog izbora”, kazao je Lazarević.
Psiholog u novobeogradskoj Osnovnoj školi “20. oktobar” Vesna Janjević kaže da je odluka o prijemnom ispitu sa nepoznatim zadacima odlična jer podstiče decu da ne uče napamet.
“Zašto je dobro imati različite zadatke – pa da se izbegne ona varijanta koju pojedini učenici, u pripremi za upis u srednju školu, imaju običaj da nauče neke zadatke napamet. Jer se nekad dešava da za kraće vreme mogu da se nauče napamet zadaci nego što mogu logički da se razumeju”, objašnjava ona.
“Naravno i da je to dobra priprema za budući rad u srednjoj školi jer se u srednjoj školi očekuje da, kad deca stignu, imaju određen fond znanja”, smatra Janjevićeva.
I predsednik Sindikata obrazovanja Branislav Pavlović podržava odluku Ministarstva prosvete jer je praksa sa prijemnih pokazala da osnovci rešenja uglavnom samo nauče napamet.
“Kao profesor matematike koji sam učestvovao i pre 10 i više godina u pregledanju zadataka na prijemnom ispitu, rezultati koji su tada bili, kada nisu znali učenici koji će zadaci bili na prijemnim, bili su mnogo bolji jer su se oni spremali za nepoznate zadatke”, kaže Pavlović.
“Na kraju krajeva, ne učite vi zadatke za ispit, nego učite metodu i pravila koja dovode do rešenja zadataka”, poručuje on.
Iako deli isto mišljenje, predsednik Foruma beogradskih gimnazija Miodrag Sokić kaže da se Ministartsvo nije pozabavilo rešavanjem još jednog velikog problema, a to je prepisivanje na prijemnom.
Zato smatra da će i ove godine neki učenici uspeti da upišu srednje škole koje svojim znanjem ne zaslužuju.
“Mislimo da efekat neće biti onaj koji očekujemo. A koji efekat, efekat je pre svega pravičnost i da učenik dobije takav kvalitet škole koji je zaslužio, jer je poznato da kvalitet svake srednje škole i gimnazije čine kako programi i način rada, tako i sami učenici“, kaže Sokić.
Zbirke zadataka za pripremu prijemnog ispita iz maternjeg jezika i matematike trebalo bi da se nađu u knjižarama sredinom februara, a njihova cena se još ne zna.
