Morala sam da položim ispit. Kad je nekom frka, nekako se pročuje po faksu. Počeli su da mi nude bubice, ali nisam smela. A onda sam čula za tu olovku… I evo me na četvrtoj godini!
Nisam sve prepisala. Desetka privlači pažnju. Profa može da proveri, a to je onda kraj.
Ovako objašnjava svoj upis u završnu godinu studija studentkinja Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Ona je, nažalost, samo jedna od mnogih koji pokušavaju na lakši način da završe fakultet. Sada, uoči januarskog ispitnog roka dok jedni uveliko greju stolicu, promućurni budući akademci se spremaju za prepisivačku akciju.
Puškice su davno zaboravljena sredstva, bežične bubice više nisu, kako kažu studenti, neka sigurica, a trenutno su najpopularniji „setovi za prepisivanje” koji navodno ne mogu da se ometaju i detektuju. Set najčešće čini mobilni telefon, mikrofon, nevidljiva bubica i olovka sa kamerom.
Ove stvarčice nekada su bile dostupne samo obaveštajnim službama, a danas se, nažalost, mogu naći gotovo na svakom koraku iako su zabranjene u slobodnoj prodaji.
– Nedavno sam saznao za tu olovku. Student na polaganju piše njome, signal hvata mobilni na kome se pokazuje slika. Saučesnik u drugoj prostoriji vidi pitanje na slici, čita odgovor iz knjige u mikrofon koji je nekako povezan sa bubicom u uhu onog koji polaže.
Eto, tako sam imao u jednom danu 120 desetki! Ponovio sam testove i mnogi su pali ili dobili šestice.
Do ponoći sam ostao na fakultetu, ali rekao sam im u šali da moram da proverim tu genijalnost, jer je uspeh fantastičan, i da, ako je istinit, moramo svi brzo da napustimo fakultet, jer beton ne može da izdrži težinu 120 genijalnih mozgova – objašnjava profesorsku muku Čedomir Čupić, profesor FPN.
Po nekoliko hiljada evra godišnje zarađuju oni koji prodaju ili iznajmljuju sredstva za prepisivanje, i to samo na jednom fakultetu. Ova oprema prodaje se po oglasima, a najčešće na internetu. Cena zavisi od veličine bubica i kreće se od 80 do 300 evra. Set se prodaje za 500.
Najam velikih bubica je 25 evra, a malih 40. One su toliko neprimetne da se pincetom postavljaju u ušnu školjku. Iako je mala, bubica mora da se isproba, kažu studenti, jer zuji u ušima i treba se navići na te zvuke.
Studenti Fakulteta dramskih umetnosti kažu da ima onih koji sa interneta prepisuju seminarske i diplomske radove i da je to postalo uobičajeno na svim fakultetima.
– Na internetu ima agencija za profesionalnu izradu seminarskih, diplomskih, magistarskih i master radova. Ne znam koliko to košta, ali kako sam shvatio, sve se obavlja preko interneta. Student kaže temu, predloži metodologiju, plati i mejlom dobije rad – kaže student ovog fakulteta, revoltiran zbog onih koji tako lakše diplomiraju.
Međutim, profesorka FDU Dana Vuksanović kaže da se na odbrani rada odmah vidi da li je student sam spremao rad.
Kazne za prepisivače
Profesori i dekani dovijaju se na razne načine da dolijaju prevarantima. Tako neki fakulteti imaju ne samo aparate koji ometaju rad mobilnih telefona, već i one koji detektuju bubicu. Ima i uređaja koji ometaju telefone, a tada u vodu pada i olovka.
Aparati upozoravaju profesore da je bubica uključena. Skoro svi fakulteti, gde je dominantan test umesto usmenog polaganja, kažu da imaju te uređaje. Profesori koji uhvate varalice na ispitu najčešće tim studentima izriču zabranu polaganja ispita šest meseci.
Izvor: Blic
