Home [njuz] Bodovi na proveri

Bodovi na proveri

50
0

 Ne postoje naučno utemeljeni kriterijumi na osnovu kojih se može reći koji fakulteti su uspešni u reformi, a koji nisu. Neke visokoškolske ustanove, poput Arhitektonskog i Fakulteta političkih nauka, imaju bolje rezultate u smislu većeg boja studenata koji su ispunili ono što je predviđeno nastavnim planom i programom, ali je pitanje da li to obezbeđuje kvalitet kakav društvo i privreda očekuju – kaže državni sekretar u Ministarstvu prosvete Radivoje Mitrović komentarišući dosadašnje rezultate reforme visokog obrazovanja.

Predstavljajući nacionalni izveštaj Srbije o primeni bolonjskog procesa, koji će biti razmatran na ministarskoj konferenciji u Luvenu, u aprilu 2009, Mitrovićje rekao da je „od same ocene mnogo važnije da akademska zajednica preispita šta je dosad urađeno, koliko koristi od toga ima država i šta treba činiti ubuduće“. On je dodao da se bolonjski proces primenjuje na domaćim univerzitetima većdve godine, kao i Evropski sistem prenosa bodova i da je poboljšano razumevanje i definisanje ishoda učenja. Tokom poslednje dve godine, odnosno nakon ministarske konferencije u Londonu, u svim univerzitetskim ustanovama je uvedena trostepena struktura nastave, a dvostepena u školama strukovnih studija, dodatak diplome se izdaje automatski i besplatno, završen je proces akreditacije visokih škola strukovnih studija, a do jeseni 2009. trebalo bi da bude okončana i akreditacija fakulteta i univerziteta. Mitrovićje rekao da su preduzete mere radi povećanja mobilnosti, ali da „rezultati nisu kakve bismo želeli“, pre svega zbog nedostatka sredstava i problema oko izdavanja viza.

– Što se tiče sistema kvalifikacija, prelazak na dvostepeni sistem je u potpunosti završen, neki univerziteti su akreditovali programe doktorskih studija, dok većina to nije uradila. To je veoma važno pitanje o kome ćemo u narednom periodu intenzivno razgovarati sa Ministarstvom za nauku i tehnološki razvoj. U odeljku nacionalnog izveštaja koji se odnosi na priznavanje kvalifikacija i vremena studiranja, istaknuto je da svi studenti posle diplomiranja dobijaju dodatak diplomi. Preduzećemo mere za preispitivanje opterećenja studenata za svaki studijski program, a akademci će u potpunosti biti uključeni u ovaj proces, kako ne bismo iduću godinu dočekali sa štrajkovima i zahtevima studenata da se smanji broj bodova potrebnih za upis naredne godine – rekao je profesor Mitrović.

Kada je rečo mobilnosti, u izveštaju je naglašeno da je najveći deo sredstava za ove namene dobijen od evropskih fondova, a manji iz budžeta Republike Srbije. Bilateralni sporazumi velikog broja fakulteta su omogućili da jedan broj akademaca ode u inostranstvo, a značajna spona za saradnju su bila i međunarodna studentska udruženja. Profesori su imali priliku da borave na stranim univerzitetima, pre svega, zahvaljujući istraživačkim projektima koje podržava Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj. Mitrovićje kazao da su iz republičkog budžeta obezbeđena sredstava za 1.000 stipendija preko Fonda za mlade talente.

– U narednom periodu Srbiji predstoji sačinjavanje i usvajanje nacionalne strategije visokog obrazovanja, usvajanje i sprovođenje nacionalnog okvira kvalifikacija, uspostavljanje fleksibilnijeg sistema visokog obrazovanja koji će bolje odgovarati potrebama tržišta rada i društva znanja, efiksnija saradnja između fakulteta i poslodavaca, uvođenje koncepta funkcionalno integrisanog univerziteta i preispitivanje opterećenja studenata. Očekujemo i veće uključivanje studenata u reformu. Pitanja koja su otvorena za diskusiju su kako obezbediti pravično finansiranje državnih visokoškolskih ustanova i treba li uspostaviti jedinstveno ministarstvo za visoko obrazovanje i nauku. Naš cilj je povećanje procenta BDP koji se troši za istraživanje i obrazovanje – rekao je Radivoje Mitrović.

Izvor:danas