Većina studenta se na početku školovanja zbog promene navika u ishrani ugoji, zbog čega se godinama bori s gojaznošću
Dostupnost brze hrane, alkohol, stres do kojeg dovodi opterećenje učenjem i nova sredina savršena su formula za gojenje na prvoj godini fakulteta. Mnogi brucoši zato ne prođu ispit vitkosti ukoliko pažnju ne posvete i pravilnoj ishrani i fizičkoj aktivnosti.
Jelena Gudelj-Rakić, specijalista higijene i magistar ishrane u Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut", objašnjava koje su najčešće greške u ishrani koje dovode do gojaznosti.
– Generalno uvek posle školskog raspusta, bez obzira na to da li se radi osnovcima, srednjoškolcima ili akademcima, kad počinju obaveze menja se i ritam ishrane. Studenti koji dolaze iz unutrašnjosti u veće centre najčešće se prvi put odvajaju od kuće i nisu vični spremanju hrane. Tako dolaze u situaciju da najveći broj obroka imaju van kuće, a ako nešto i spreme sami, obično je to suva hrana. U takvoj situaciji većina njih se hrani po pekarama ili kioscima brze hrane. Takva vrsta hrane ima visoku kalorijsku vrednost i sadrži puno zasićenih masnoća. Vrlo često je u ishrani studenta zastupljeno dosta slatkiša, tako da posle dužeg ili kraćeg vremena dolazi do nagomilavanja masnog tkiva, odnosno prekomerne težine – objašnjava Rakić.
Prema njenim rečima, da bi vratili težinu u pređašnje stanje, odnosno sprečili da dođe do gojaznosti, na prvom mestu važno je da se zadrži redovan ritam uzimanja obroka.
– Najvažnije je da obroci budu redovni, a to znači tri glavna obroka i dve manje užine, i to voćne. Češći, a manji obroci obezbeđuju optimalnu iskorišćenost, a za svaki taj obrok ćemo pojesti manje nego ako jedemo samo jednom dnevno. Ukoliko jedemo samo jednom ili dva puta dnevno, metabolizam se usporava. Istraživanja koja su rađena u Srbiji govore da stariji od 20 godina, u koje spadaju i studenti, uglavnom nemaju redovne obroke. Obično preskaču doručak, jedan obrok im je van kuće i jedu jednom ili dva puta u toku dana – kaže Rakić.
Pored redovnih obroka, za pravilnu ishranu je važno da pazimo i šta jedemo.
– Poželjna su nemasna mesa, belo pileće ili ćureće, kao i riba koja nije pripremljena prženjem i pohovanjem, već grilovanjem, kuvanjem u vodi, na pari ili pečenjem na rerni, ali bez masti i ulja. Studenti najčešće jedu veoma malo voća i povrća koje je neophodno za pravilnu ishranu. Trebalo bi izbegavati beli hleb peciva i lisnata testa. Testenine zbog umaka i preliva treba povremeno jesti, a prednost dati žitaricama punog zrna – savetuje Rakić.
Kako ona kaže, ako ipak dođe do gojaznosti, ono što se nikako ne preporučuje su proizvoljne dijete.
– Ne postoje čudotvorne dijete i pogrešno je njihovo primenjivanje koje traje određen, najčešće kraći period. Da bi se postigao pravi rezultat, potrebno je da promena ishrane bude dugoročna. Ona podrazumeva redovne obroke, da pazimo šta jedemo, kada jedemo i na kraju da pazimo i na količinu. Ukoliko je potreba dijeta, nju treba da odredi lekar prema potrebama određene osobe – naglašava Rakić.
Menze su OK
Studenti su često nezadovoljni hranom i rasporedom obroka u studentskim menzama. Kako kaže Jelena Gudelj-Rakić, kalorijska i nutritivna vrednost tih obroka zadovoljava potrebe onih kojima su takvi obroci namenjeni.
– Ritam tih obroka je u skladu sa našim potrebama. Takođe je i veoma bitno da odvojimo vreme samo za obrok. Pogrešno je da tokom obroka čitamo novine ili gledamo televizor, jer tada naš mozak ne dobija informaciju koliko smo pojeli i uvek pojedemo više nego što nam je potrebno – kaže Rakić.
Saveti kako da težinu držite pod kontrolom
Sastavite plan: Prema rasporedu predavanja i obaveza planirajte obroke između njih. Ukoliko niste vični spremanju, raspitajte se gde možete da kupite zdravu hranu ili jedite u menzi.
Doručkujte: Ne preskačite doručak. Ukoliko ste u žurbi, neka on bude jednostavan, na primer samo celovite žitarice s mlekom i jedna voćka.
Zalihe voća i povrća: Ukoliko uvek imate pri ruci voće i povrće, kada dođete u iskušenje da nešto grickate, uvek ćete imati nešto zdravo.
Napici: Pijte puno vode. Smanje ili izbacite unos bezalkoholnih gaziranih, ali i negaziranih sokova, kao i alkohol ili birajte sokove bez šećera. Svaki dan uzimajte nekoliko čaša mleka sa smanjenim udelom šećera i masnoća. Proteini u mleku mogu da pomognu da se duže osećate sito.
Dnevnik ishrane: Svakodnevno vođenje dnevnika ishrane pomoći će vam da procenite i promenite loše navike u ishrani.
Vežbajte: Studiranje je period sedenja, a većina studenata koji su bili fizički aktivni u srednjoj školi postanu sasvim neaktivni kada počnu da studiraju. Minimum fizičke aktivnosti koja je neophodna za održavanje telesne težine je 30 minuta dnevno, bilo da se radi o brzom hodanju ili drugim oblicima vežbi.
Izbegavajte: Teške priloge, masnu hranu i slatkiše.
