u režiji Milana Karadžića, Beogradsko dramsko pozorište
Transilvanija debitantski je komad Dragana Nikolića, koji upečatljivo i živopisno prati liniju domaće crne komedije obeleženu dramama Aleksandra Popovića, Dušana Kovačevića i Đorđa Milosavljevića.
Reč je o ironičnom spoju primitivnih predrasuda, crtica iz "crne hronike" i lokalnih, etno mitova iz vlaškog, podunavskog kraja. Porodična zavada, šverc nafte, ubistva i "crna svadba" mešaju se sa željom za osvetom onostranih bića – duhova i vampira zbog nedoličnog ponašanja živih.
Mentalitetski i apsurdi podneblja, produbljeni surovošću pograničnog života i specifičnim folklorom i sujeverjem, otvaraju drugačiju vizuru jednog posebnog sveta, čija shvatanja morala i časti, postaju paradigma opšteg stanja društva u kome živimo. Dragan Nikolić sa gorkim podsmehom slika izvitopereno društvo u kome je sve tudje prokleto, a sve naše ukleto, u kome se i prošle i buduće generacije hrane krvlju živih.
