UČENICI kojima su u junu zaključeni kečevi već od sutra imaće priliku da pokažu više znanja i u septembru nastave školovanje sa svojim vršnjacima. Koloko je tačno učenika imalo radno leto, nije poznato, jer u Ministarstvu prosvete ne postoji takva evidencija, ali je sigurno da se naveći deo njih tokom proteklih meseci družio sa zbirkama iz matematike i fizike, kao i knjigom iz biologije.
Naredne dve nedelje će u svim osnovnim i srednjim školama biti uzbudljive za one koji nisu učili na vreme. Prema podacima Zavoda za informatiku i statistiku prošle godine na popravni je izašlo 3.590 učenika trećeg i četvrtog razreda srednjih škola. Kada bi se tome dodali prvaci i drugaci, kao i svi osnovci, taj broj bi znatno porastao.
Prema rečima Ljiljane Đokić, direktorke gimnazije "Sveti Sava", ove godine je čak 26 odsto njihvoh učenika završilo razred sa nedovoljnim uspehom.
– Skoro polovinu, od 284 popravna čine ispiti iz matematike, fizike i biologije – objašnjava ona. – Zatim, po učestalosti slede hemija, strani jezici i informatika. Očigledno je da najveći problem prave oni predmeti u kojima je nephodno povezivanje znanja i zaključivanje. Svima je lakše da nauče napamet, pa "zapnu" kada je neophodno logično razmišljanje.
Predsednik Foruma srednjih stručnih škola i profesor matematike u Školi za negu lepote Milorad Antić, smatra da koren problema leži u društvu. Prema njegovim rečima, sama činjenica da u Ministarstvu ne postoji evidencija o broju popravnih ispita pokazuje namarnost države prema školama.
– Plan i program se nije menjao od 1992 godine i potpuno je zastareo – kaže Antić. – Deca nemaju motivaciju da uče iz takvih knjiga, a nastava prirodnih predmeta dodatno je otežana jer ne postoje dobro opremljene laboratorije, u kojima bi se izvodili eksperimenti. Časovi fizike ili hemije održavaju se samo uz pomoć krede i table, a sve ono što bi učeniicma moglo da bude zanimljivo – ne postoji.
Prirodnjačkoj trojci koja muči sve đake može se dodati još niz stručnih predmeta iz kojih se redovno pada, a za gimnazijalcima glavobolje redovno zadaje i latinski.
REDOVNI
LETO provedeno uz knjigu za većinu učenika koji padnu na popravni predstavlja iskustvo koje ne žele da ponove, pa se oni kojima se jednom omakne kec, najčešće sledeće godine više potrude. Prema rečima Ljiljane Đokić, određen broj đaka je ipak redovan u avgustu, i to su najčešće oni se na kraju godine jedva izvuku od ponavljanja, jer imaju mnogo više od dve slabe.
Izvor:Novosti
