Pre tri godine u sobi širokoj tek toliko da se prođe između ormara i kreveta i ne dužoj od dva metra, počeli su njeni studentski dani u Briselu. Sada je apsolvent sa odličnim ocenama, planira da magistrira iduće godine, da radi i "ulepša svet" i da se jednog dana vrati…
Sa 16 godina, kao učenik Filološke gimnazije dobila sam stipendiju za školovanje na International World Coledge u Italiji. To je međunarodna gimnazija koju je pohađalo 200 učenika iz celog sveta. Po završetku srednje škole mogla sam da konkurišem na bilo koji svetski univerzitet. Imala sam odlične ocene i preporuke, mogla sam da odem bilo gde, pa čak i da računam na stipendiju. Međutim, saznala sam da je najbolji fakultet za ono što ja hoću – "Veselijus" u Briselu. Saznala sam i da je skupo i, logično, neostvarivo. Nekoliko dana sam bila van sebe, a onda sam odlučila – moram da ostvarim ono što želim! Još sa 10 godina znala sam da ću studirati politiku i baviti se "ljudskim pravima". Tako sam se našla u Belgiji – priča naša sagovornica.
S obzirom na to da je godišnja školarina na ovom fakultetu 9.700 evra, Jelena je ubrzo morala da "zavrne rukave" i da počne da radi, kako bi se izdržavala. Od roditelja danas dobija samo moralnu podršku, dok novac za školovanje, stan i hranu, zarađuje sama.
Već dve i po godine radim u irskom pabu kao konobarica i tako zarađujem za stan i hranu. Počela sam da studiram u septembru 2004. godine, a već u oktobru sam dobila polustipendiju, tako da plaćam samo polovinu školarine. Uslov je bio da radim za njih. Asistent sam profesoru politike, pomažem ženi koja se bavi finansijama na fakultetu i radim na recepciji fakulteta. Ranije sam povremeno i čuvala decu. Na početku je bilo teško uskladiti sve poslove sa fakultetom, ali sada mi je mnogo lakše – kroz smeh priča Jelena.
Tu nije kraj obavezama. Već šest meseci obavlja posao lobiste u firmi koja zastupa interese industrijalaca i trgovaca. Ovo joj je, kako kaže, važna praksa za budući posao kojim namerava da se bavi. Na naše pitanje kako uspeva da uskladi školu i posao, Jelena, odgovara "lako". Spava u proseku po šest sati, a tokom ispitnih rokova, dva do tri sata i, što je najvažnije – veruje u uspeh.
A, šta će da radi kada završi školovanje?
Baviću se ljudskim pravima. Još kao devojčica govorila sam mami da ću jednog dana dobiti Nobelovu nagradu za mir… (smeh)…
