Skoro svaki treći student Beogradskog univerziteta, tačnije njih 29,5 odsto su pušači, dok 70,5 procenata sebe svrstava u nepušače. Među onima kojima je život uz cigarete svakodnevica, 40 odsto je mladića, a 60 procenata su devojke. Oko 53,4 odsto studenata ima pušački staž od jedne do pet godina, petina puši manje od godinu dana, a 26,7 duže od šest godina, pokazuju rezultati istraživanja o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama na Univerzitetu u Beogradu. Istraživanje je rađeno na uzorku od 3.623 ispitanika sa svih beogradskih fakulteta, u okviru projekta "Prepoznaj svog neprijatelja", koji realizuje Zdravstveno-potporno udruženje studenata Beograda, uz finansijsku podršku Sekretarijata za zdravstvo Skupštine grada.
U poređenju sa istraživanjem obavljenom pre nekoliko godina, kada su u uzorku bili zastupljeni studenti treće godine Medicinskog, Stomatološkog i Farmaceutskog fakulteta, kao i učenici drugog razreda srednjih medicinskih škola, primećeno je da broj pušača, odnosno nepušača među mladim ljudima stagnira, što nas dovodi do zaključka da intenzivne kampanje protiv duvanskog dima sprovođene u proteklom periodu imaju efekta, u smislu da se broj pušača ne povećava.
Međutim, stagnacija broja pušača iziskuje još veće napore i dalje intenziviranje raznih vidova kampanja protiv duvanskog dima, kako bi došlo do opadanja ovih negativnih statistika – kaže Jelena Marušić, iz Zdravstveno potpornog udruženja studenata Beograda.
Na pitanje "da li se na vašem fakultetu poštuje Zakon o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama", svega 33,5 procenata studenata smatra da se taj zakon u potpunosti poštuje.
Oko 48 odsto akademaca tvrdi da zakon krše i studenati i zaposleni na visokoškolskim ustanovama, 9,8 misli da zakon ne poštuju samo studenti, a 8,2 krivicu svaljuje na zaposlene na fakultetima.
Zakon o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama podržava 80 odsto anketiranih, protiv tog pravnog propisa je 17,8 procenata studenata, dok njih 2,3 odsto nije uopšte informisano o pomenutom zakonu. Od ukupnog broja ispitanih studenata, 45,6 odsto smatra da je kazna za fizička lica zbog nepoštovanja Zakona o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama u iznosu od 5.000 dinara adekvatna.
Da kazna treba da bude stroža smatra 27,8 procenata ispitanika, dok se 26,5 odsto zalaže za blaže kazne.
Po mišljenju studenata Univerziteta u Beogradu, zabranu pušenja najpre treba uvesti u zdravstvene ustanove (47,3 odsto).
Za uvođenje zabrane pušenja na svim javnim mestima zalaže se nešto više od trećine anketiranih, 11,8 odsto ispitanika smatra da pušenje treba zabraniti na radnim mestima, a 4,7 odsto priželjkuje zabranu pušenja u kafićima i klubovima.
Od ukupnog broja studenata koji su se izjasnili kao nepušači, samo četiri odsto sebe ne smatra žrtvama pasivnog pušenja. Da su žrtve pasivnog pušenja u porodici misli 15,9 odsto anketiranih studenata, petina sebe karakteriše kao žrtve pasivnog pušenja na svojim fakultetima, a čak 61 odsto akademaca misli da na javnim mestima postaju žrtve pasivnog pušenja.
– Ako uzmemo u obzir da su studenti neminovno upućeni na boravak na fakultetima, a naravno i u porodici i javnim mestima, ove statistike se višestruko uvećavaju i dobijamo poražavajući podatak o ozbiljnoj ugroženosti zdravlja najperspektivnijeg sloja našeg društva, bili oni pušači ili ne, jer pasivno pušenje predstavlja jednaku pretnju kao i direktno konzumiranje duvanskog dima – ukazuje Jelena Marušić.
Komentarišući podatke ovog istraživanja dr Anđelka Dželetović, šefica Kancelarije za kontrolu duvana Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", kaže da je zabrinjavajuće to što veliki procenat mladih puši, a posebno što je među njima veliki broj devojaka.
One će, kako kaže, danas-sutra biti majke i izloženost njihovih beba i dece duvanskom dimu imaće veoma loše posledice.
Doktorka Dželetović napominje da mora mnogo više da se radi sa mladima, pre svega na odvikavanju od pušenja, kao i na edukaciji i stvaranju sredina bez duvanskog dima.
Na podatak da je skoro polovina studenata rekla da se Zakon o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama krši na njihovim fakultetima, Anđelka Dželetović napominje da bi svako svojim ličnim primerom trebalo da doprinese borbi protiv duvanskog dima. Ona kaže da bi kazne za kršenje zakona trebalo da budu strože, ali da one ne mogu da reše problem.
– Kazna je samo jedna od mera koja treba da doprinese da se smanji procenat pušača. Neophodno je sprovoditi preventivne programe, kampanje i stalno edukovati ljude o štetnosti duvana i drugih faktora rizika – kaže Dželetovićeva.
Najmanje pušača na Elektrotehničkom fakultetu
Najviše pušača ima na Šumarskom i Arhitektonskom fakultetu, (po 45 procenata), a visoko mesto prema broju pušača zauzimaju Filološki i Fakultet bezbednosti (43 odsto), Fakulet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (40 procenata), Tehnološko-metalurški (39 odsto) i Fizički fakultet (37,5).
Trećina anketiranih studenata Rudarsko-geološkog, Saobraćajnog, Stomatološkog, Filozofskog i Veterinarskog fakulteta takođe spada u ovu kategoriju, a za koji procenat zaostaju Medicinski, Mašinski, Hemijski, Fakultet političkih nauka i Geografski.
Cigarete puši svaki peti student Ekonomskog, FON-a, Pravnog, Građevinskog i Fakulteta fizičke hemije. Najmanje pušača, prema rezultatima ovog istraživanja, ima na Elektrotehničkom fakultetu (8,3 odsto), zatim na Farmaceutskom (deset odsto) i na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja (15,5 procenata).
0
Izvor: Danas
