Čitanje knjiga na mediju koji nije list papira može da bude ponekad i neprijatno, ali druge prednosti digitalne knjige svakako opravdavaju njeno postojanje. Stare knjige kojima su istekla autorska prava, manje komercijalne, one koje su potrebne manjem broju stručnih ljudi, možda ne bi preživele tolike godine da nije bilo istraživačkih biblioteka, koje su, kao što zadatak bibliotekarstva nalaže, čuvale, kopirale i skupljale materijale pomoću najnovijih tehnologija svog vremena.
Internet, kao marketinške, koristi digitalni format knjiga u svrhe biznisa – time promovišući kvalitet specijalnih pretraživačkih portala, i svog search engine-a. Knjige kojima su istekla autorska prava izlažu se besplatno na web-u, ali se među rezultatima dubokih pretraživača ne nalaze knjige koje je skenirala konkurentna kompanija. Prvi projekat digitalizovanja knjige desio se pre četrdesetak godina, i reč je bio o Deklaraciji nezavisnosti. Tako je nastao popularni Project Gutenberg. Vremenom, on je postao korisna zbirka književnih tekstova. Gutenberg, kao i Perseus projekti su stariji od samog Interneta. Internet Archive, sa druge strane, u najboljim danima digitalizovao je po 1000 knjiga dnevno. Ovaj prodor u Internet arhiviranje zaustaviće, kako se najavljuje, Majkrosoft, zatezanjem finansijske slavine.
Gubeći utrku sa Google-om po pitanju skeniranja knjiga, Majkrosoft, koji se u tom poduhvatu udružio sa Internet Archive sada izlazi iz posla. Američki mediji kao razlog odustanka softverskog giganta vide pokušaj da se sa Google-om susretnu na konkurentnim poljima. Naime, Majkrosoft je digitalizovao 750000 knjiga, uz 80 miliona novinskih članaka, dok je Google prešao brojku od milion. Ipak, ambicija vodećeg na Internet tržištu, Google-a, da u saradnji sa bibliotekama iz Njujorka, Harvarda, Stanforda Mičigena i Oksforda, u sledećoj dekadi skenira 15 miliona knjiga, Majkrosoftu se čini predaleka i neostvariva.
Njujork Tajms odustajanje Majkrosofta vidi kao njegovo odustajanje od principa sveobuhvatnosti – i navodi skeptičan stav Denija Salivena, urednika bloga Search Engine Land: "Zamislite se šta će (U Majkrosoftu) još da ode. Jedan od razloga zašto ljudi koriste Google je to što on pokušava da bude koristan u svim aspektima pretrage.
Pritisak oko uzimanja udela od korisnika besplatnih arhiva stvara se jačanjem tržišta portabl e-book čitača. U ovom tržištu nalazimo šarenilo učesnika od tehno-giganta Sonija do Amazona, gospodara web-trgovine. Sa rastom popularnosti ovih spravica, u fokus čitalaca ulaze i firme koje nude najveći izbor knjiga. Sve nezaobilazniji – Google-ov Scholar.
U svetu koji za novi model knjige tek dolazi, veliki novac ostvariće mnogi prodavci knjiga – izdavači koji su uvideli prednosti e-booka, i otpočeli sa paralelnom proizvodnjom elektronskih uz standardna izdanja. Rezerva koja među nekima još drži ular ovakvom poslovanju može se opravdati njihovom bojazni za autorska prava. Uprkos apelima izdavača, Google je dozvolio posetiocima njegovog Scholar programa da slobodno pristupaju odlomku od 15 procenata zaštićenih knjiga, u čemu ga prati najveći broj drugih kompanija i projekata. Izdavači ovo procenjuju kao opasno.
U budućnosti ovog posla puno se očekuje od Googla, Ulib-a (Projekat Milion knjiga – www.ulib.org), Yahoo!-a i Internet Arhive. Uz pomoć onih koji su svesni potrebe za stručnom literaturom, ljudsko znanje sakupljeno u knjigama će uspeti da se očuva od vremena novih tehnologija – prihvatajući novu formu. Kao nekada, kada se umesto svitka stvorio oblik kodeksa – sadašnje knjige – znanje biva "preliveno u novi vrč". Majkrosoftov odustanak od finansiranja Internet Arhive, i odustanak od učešća u digitalizaciji knjiga – izraz je njegove nespremnosti da učestvuje u tom važnom poslu.
Izvor:Danas
