Uraditi nešto korisno za sebe i istovremeno pružiti pomoć nekome kome je nephodna tek je segment ideje volonterizma, koja se na našim prostorima poslednjih godina sve više populariše i dobija na značaju. Osim organizovanja odlaska u inostrane volonterske radne kampove i niza drugih programa, Volonterski centar Vojvodine je 2006. godine započeo program Lokalnog volonterskog servisa (LVS) i za sada je jedini u Srbiji koji obučava volontere i povezuje ih s organizacijama i institucijama.
– Projekat je osmišljen na osnovu potreba mladih ljudi i proistekao je kao odgovor na ono što nam nedostaje – aktivizam mladih putem volontiranja. Počeli smo bez novčane pomoći bilo koje institucije, a za program koji je startovao u decembru 2007. i traje do septembra dobili smo podršku Republičkog ministarstva za sport i omladinu. Konkurs je raspisan u cilju razvijanja kapaciteta omladinskih organizacija, a ideja je i da organizujemo obuku za osnivanje ovakvih servisa i u drugim gradovima – kaže koordinatorka programa LVS-a Bojana Perić.
Volontiranjem se može baviti svako, bez obzira na uzrast, a po rečima naše sagovornice, VCV se trudi da ovu humanu ideju što više približi mlađoj populaciji te se zato i organizuju prezentacije LVS-a na faklutetima i u višim razredima srednjih škola.
– Trenutno je putem našeg servisa angažovano oko sto volontera i oni su podeljeni, prema interesovanjima, u grupe koje rade s osobama s invaliditetom, sa starima ili mladima i decom. Angažovani su u proseku dva do tri puta nedeljno dva do tri sata na poslovima za koje organizacija pokaže interes. Ti poslovi su od administrativnih, preko učešća u raznim istraživanjima, zatim u osmišljavanju radionica, sportskim aktivnostima, pomoći pri učenju i nizu drugih – navodi Bojana Perić.
Osim dobre volje da se nekome pomogne, svi oni koji žele da postanu volonteri prolaze kroz obuku, posle koje dobijaju sertifikat o svojim volonterskim aktivnostima. Po rečima naše sagovornice, obuka se sastoji iz tri modula: prvi deo posvećen je značaju volonterizma, drugi stručnoj obuci u odnosu na populaciju s kojom će volonter raditi, dok se treći odnosi na sticanje praktičnih iskustava, odnosno prvi kontakt s institucijom. Posle obuke sledi odlazak u ustanovu ili organizaciju u kojoj volonter prolazi kroz dodatnu obuku za konkretan posao.
– Koristi od volontiranja imaju svi, od korisnika, preko lokalne zajednice, ustanova i organizacija, do samih volontera. Organizacije na taj način pojačavaju svoj kadar, a volonteri stiču praktična znanja i iskustva koja mogu primeniti u svom daljem profesionalnom angažovanju, kao i nova poznastva i kontakte. Pažnja je posvećena obukama za rad s volonterima, jer se tada neformalnim obrazovanjem radioničarskog pristupa stiče osnova za volonterski rad. Tokom volonterskog rada, u institucijama se poštuje individualni pristup svakom volonteru i ostavlja se prostor njihovom samoorganizovanju – kaže Bojana.
Problem u efikasnijem širenju i popularizaciji volonterizma predstavlja, po rečima naše sagovornice, i nerešen status volontera u našoj zakonskoj regulativi.
– Lokalni volonterski servisi u svetu funkcionišu kao deo lokalne uprave, dok nevladin sektor obezbeđuje logističku podršku. U Srbiji smo za sada jedini stabilan volonterski centar, kojem mogu da se obrate i oni koji žele da volontiraju kao i ustanove kojima su volonteri potrebni. U regionu ovakvih centara ima u Zagrebu, Banjaluci, Bjeljini i Podgorici i s njima imamo odličnu saradnju, a kod nas interesovanje za LVC postoji u Bečeju, Beogradu, Kraljevu i drugim gradovima pa u budućnosti planiramo da organizujemo i obuku za formiranje centara – naglašava Bojana.
Jedan od motiva za uključivanje u volonterske organizacije je i bodovanje ovakvih aktivnosti na fakultetima, što je u svetu i regionu praksa, ali, kako ističe naša sagovornica, neophodno je da se prethodno država donese zakon o volontiranju, koji bi regulisao ovu oblast.
Dobra saradnja s više organizacija
Volonterski centar Vojvodine je preko programa Lokalnog volonterskog servisa ostvario dobru saradnju s nizom organizacija u pogledu rada s osobama sa invaliditetom, starima, decom i romskom populacijom. Tako su volonteri VCV-a angažovani u organizacijama kao što su SOS Dečje selo, Centar “Živeti uspravno”, Novosadsko udruženje studenata s hendikepom, Vojvođansko udruženje za pomoć osobama s autizmom, Društvo za inkluziju – Temerin, “Karitas”, Centar za rad sa maldima, Novosadski humanitrani centar, Američki kutak i Centra za multikulturalnost “Žil Vern”.
Izvor:Danas
