– Aha, ti si nova studentkinja. Pa nešto si poranila. Hajde dođi sutra oko 12 pa ćemo videti šta ćemo i u kom delu ćemo te uposliti. Ne brini, nećeš raditi ništa teško – odgovor je koji je dobila Sanja K. studentkinja građevine, kada se prvog dana pojavila na redovnoj studentskoj praksi.
Nažalost, ovo nije jedini slučaj. Sa sličnim situacijama sreće se većina akademaca pri pokušaju da teorijsko znanje primene i u praksi.
Gotovo 90 odsto studenata smatra da je predviđena praksa nedovoljna jer se za pet do 15 radnih dana, koliko uglavnom traje praksa u preduzećima i ustanovama, ništa posebno ne može naučiti. Još veći problem čine poslodavci i buduće kolege koji nisu baš često raspoloženi da jednog studenta upućuju u pravi posao, pa studenti često završe kao kuriri ili kafe kuvarice. Ukoliko su njihovi mentori i spremni za rad, najčešće se, pričaju studenti, „praksa“ svodi na teoretske savete i primedbe, ili na po koji manji posao koji ne prikazuje pravo stanje u njihovom budućem pozivu.
– Pojavio sam se na praksi u RTV „Vojvodina“, sa kojom fakultet ima sklopljen ugovor, ali me tamo niko nije dočekao, već su mi rekli da dođem sutra. Nakon što sam se pobunio, jedan gospođa je pokušala da pronađemo nekog ko bi mogao da mi da bilo kakav zadatak, ali nije uspela – ogorčen je jedan od studenata žurnalistike.
Pojedini fakulteti, poput žurnalistike, praksu temelje na ugovorima između fakulteta i firmi, dok drugi sve prepuštaju studentima. Katedra za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta nema nikakav vid organizovane prakse, pa studenti znanja stiču isključivo u laboratoriji fakulteta. Ekonomski fakultet, takođe, nema praksu i samo manji broj studenata dobija šansu da volontira po bankama. Ni studenti Pravnog nemaju praksu, a kako pričaju, samo dva puta u toku školovanja otišli su da posmatraju suđenje. Na Fakultetu tehničkih nauka izbor firme u kojoj će biti obavljena praksa prepušten je samim studentima, pa je visokoškolci najčešće uopšte ne obave, već uz pomoć prijateljskih i veza samo izdejstvuju nečiju potvrdu da su dolazili na praksu.
– Našao sam preduzeće u kome radi poznanik mojih roditelja. Prvog dana sam došao, javio mu se, popio sa njim kafu, a posle tri nedelje, kada je trebalo da mi se lupi pečat na potvrdu, odneo sam flašu pića – priča Dejan A. student FTN.
Praksa najbolje funkcioniše za studente takozvanih profesorskih smerova na Filozofskom i Prirodno-matematičkom fakultetu, ali je i ona, po mišljenju studenata, nedovoljna.
– Bila sam na praksi u jednoj gimnaziji i zaista je bilo dobro, ali je praksa trajala samo deset časova, pri čemu sam samostalno držala samo dva. Ne znam ko je posle toga zaista spreman da uđe u razred – priča studentkinja engleskog jezika, Jelena Petrov.
Praksom su zadovoljni i studenti medicine, koji nekoliko puta nedeljno idu u bolnicu na praksu, a nakon studija ih čeka i godinu dana stažiranja. Studenti hemije dva puta godišnje imaju obaveznu praksu u „Vodovodu“, a obaveznu praksu svakog leta obavljaju i studenti hotelijerstva, dok turizmolozi imaju organizovane terenske vežbe.
Bolonja donosi promene
Studenti se nadaju da će potpunim uvođenjem Bolonjskog sistema školovanja praktični rad dobiti na značaju.
– Na Univerzitetu je praksa sve više zastupljena jer se menja pristup studiranju na svim fakultetima.
Međutim, fakulteti su različiti i od toga zavisi i praktična primena znanja.
Mislim da treba da je bude više, ali ne na uštrb teoretskog znanja – smatra student prorektor, Jelena Đeri.
Pitanje dana: Da li imate obaveznu praksu na fakultetu
Branimir Simić, književnost
Imamo praksu u srednjim školama, ali svega nekoliko dana što je malo. Tako ispada da se sve svodi na teoriju, što zaista nije dobro.
Milijana Jeftinić, književnost
Imala sam praksu u školi svega šest časova, što je zaista malo. Smatram da bi u tom smislu studenti mogli više da se angažuju.
Bojan Vujačić, prava
Nemamo nikakvu praksu, a mislim da nam ni ne treba. Što bi se sada mučili time, kada se sve to nauči za dva meseca kada počneš da radiš.
Jelena Petković, hemija
Praksa na fakultetu nam je fakultativna, a ja sam bila mesec dana u „Vodovodu“ i tamo zaista puno naučila. Ipak, to nije dovoljno.
Srđan Sarikas, fizika
Nisam imao praksu. Bili smo samo u posetama nekim firmama i to na sat, dva. Gotovo da nema ustanova u kojima mi možemo da imamo praksu.
Vesna Palić, žurnalistika
Bila sam nedelju dana na praksi na radiju. Bilo je super, ali nisam puno naučila.
To vreme je dovoljno samo da se vidi kako sve funkcioniše.
Predrag Nježić, mašinstvo
Odradio sam praksu, ali mislim da bi bilo bolje da ima više prakse, i u nastavi, i u ustanovama jer ovako niko ne zna da radi ono za šta se školovao.
Milinko Petrović, građevinarstvo
Imamo praksu od tri nedelje, ali trebalo bi da bude duže. Pošto sam izabrao hidrogradnju verovatno ću otići u „Vodovod.
Izvor:Blic
