Jedna od najpoznatijih domaćih književnica, Mira Alečković, preminula je danas, 27. februara, u 84. godini godini života. Autorka preko 50 knjiga rođena e 2. februara 1924. godine u Novom Sadu. Kao gimnazijalka, 1939. godine postala je članica SKOJ-a, a 1941. godine, od prvog dana narodnooslobodilačke borbe, i članica partizanske ilegale u Beogradu. Bila je jedna od najboljih učenica Desanke Maksimović i njena bliska prijateljica. Po završetku gimnazije studirala je opštu književnost i slavistiku u Beogradu kao i višu Fušeovu školu pri Sorboni.
Uredila je prvi broj časopisa Pionir, koji je u toku rata izdavan ilegalno. Posle rata pesnikinja nastavlja sa društvenim i književnim radom. Uređivala je prve posleratne časopise i listove za mlade: Omladina, Mladost, Poletarac, i Zmaj. Više od dvadeset godina je bila glavni i odgovorni urednik Zmaja. Bila je sekretar, potpredsednik i predsednik Udruženja književnika Srbije i predsednik Saveza književnika Jugoslavije.
Pesničko stvaralaštvo Mire Alečković se pojavljuje neposredno pred početak Drugog svetskog rata, a svoju prvu zbirku pesama ‘Zvezdane balade’ izdaje po završetku rata, 1946. godine. Objavila je još dvadesetak knjiga za decu i dvadesetak dela poezije i proze za odrasle. I njena poezija i njena proza prevođene su na ruski, bugarski, rumunski, mađarski, poljski, češki, italijanski i na sve jezike naroda bivše Jugoslavije.
Najpoznatija dela Mire Alecković su zbirke pesama ‘Zvezdane balade’ (1946), ‘Srebrna Kosa’ (1955), ‘Prijatelji’ (1956), ‘Lastavice’ (1957), ‘Suncani soliteri’ (1970), ‘Ne mogu bez snova’ (1980) i ‘Staza srebrom izvezena’ (1982). Objavila je i roman ‘Zbogom velika tajno’ (1960). Pesničko delo ‘Sanjalice’ (1975), po svemu, najvernije izražava njenu poetiku. Pesnička dela Mire Alečković pripadaju tradicionalnom toku poezije koja se vezuje za Jovana Jovanovića Zmaja, Gvida Tartalju, Desanku Maksimović i Branka Ćopića.
Njena lirika se zasniva na jednostavnosti i iskrenosti, pisana je jednostavnim jezikom bliskim deci. Putem nje u mališanima budi plemenitost, uči ih da se bore protiv egoizma i rasne diskriminacije. Posebnu pažnju posvećuje ljubavi između roditelja i dece uporedo se boreći za poštovanje dečje ličnosti. Ipak, najviše je rodoljubivih motiva a najbolja ilustracija ove tvrdnje je zbirka Zvezdane balade.
