Prošlo je tek godinu dana otkako je nastava na principima Bolonjske deklaracije uvedena i na našim fakultetima. Zvaničnih rezultata o tome kako novi programi "žive" u praksi još nema, ali sudeći po reagovanju studenata i profesora, Bolonja ima više dobrih, nego loših strana. Svi se slažu u jednom: to je proces koji traje i ne može zaživeti preko noći. Potrebno je veliko angažovanje i studenata i profesora, a kad se to postigne i rezultati će biti tu. Prema oceni Katarine Raković, studentkinje druge godine Pravnog fakulteta u Beogradu, ovako organizovana nastava ima mnogo prednosti. Na fakultetu se maksimalno trude da olakšaju studentima. Većina pohađa predavanja, rade seminarske radove, ide na vežbe, uglavnom iz dva predmeta… Na vežbama studenti polemišu sa asistentima, postavljaju pitanja, iznose svoja mišljenja. Oni koji seminarski "prođu" sa četvorkom ili peticom, na ispitu dobijaju jedno pitanje manje.- Na nekim fakultetima se cepka gradivo, pa se na ispitu odgovara samo jedan deo – kaže Sara Penđer, takođe, studentkinja druge godine. – Na pravima je to nemoguće, jer ne možete polagati samo deo građanskog prava, već morate imati sliku celine. Odličan je potez uvođenje obavezne prakse, gde mi vežbamo da teorijsko znanje, stečeno na fakultetu, primenimo na konkretnom predmetu. Njihova koleginica Ivana Čokanović kaže da je nastava organizovana po Bolonjskoj deklaraciji naučila da bude na fakultetu 12 sati. Ona smatra da ako student ide na predavanja, piše beleške, sve to pročita pred vežbe, prodiskutuje sa asistentom, još jednom sve ponovi kod kuće, to znanje će mu ostati. Studenti koji se školuju na ovaj način imaju mentore od prve godine i njima uvek mogu da se obrate za pomoć. Naše sagovornice ističu da je vrlo važno da se studenti ne oslanjaju samo na udžbenik, već da pročitaju i neku dodatnu literaturu, vezanu za materiju koju uče. One dodaju da je zastupljeno mišljenje kako se na pravima "samo buba", a u stvari to zavisi od samog studenta. – Ne mogu da naučim knjigu od 800 stranica, od korica do korica – priča Katarina Raković. – Pročitam je i zapamtim samo ono što je bitno, pa makar to na stranici bila i jedna rečenica. Važno mi je da razumem suštinu, da umem da povezujem činjenice. Kad mi nešto nije jasno pitam profesora na predavanjima, što malo studenata radi. Ne razumem kolege koji dođu na predavanja, otkucaju identifikacionu karticu da su prisutni i čitaju novine. Student Mašinskog fakulteta Vladislav Gajić, prebacio se na novi sistem studiranja, jer je to po njegovoj oceni mnogo bolje. Kako ističe, dovoljno je da redovno pohađa sve predispitne obaveze, radi kolokvijume i seminarske radove i da na ispitu već ima zagarantovanu šesticu. Ako želi veću ocenu može da odgovara na ispitu. On ističe da na tehničkim fakultetima treba ići na predavanja, jer je teško bez toga savladati gradivo. Najveći problem, kako ističu akademci Ekonomskog fakulteta, je veliki broj studenata na društvenim fakultetima. Iako je standardima predviđeno da na predavanjima može biti do 300 studenata, to je u praksi neizvodljivo, jer se upisuje više od 1.000 studenata. U takvim uslovima profesori ne mogu dovoljno pažnje da posvete svakom studentu, ali tu su asistenti na vežbama i konsultacije sa profesorima, kad mogu da pitaju sve što ih interesuje. – Nije dobro što su predmeti postali jednosemestralni, jer to više liči na neki ubrzani kurs – ističe Ivana Čokanović. – Nemoguće je građansko, radno ili obligaciono pravo staviti u jedan semestar. Ipak, reč je o ozbiljnim i obimnim predmetima. Takođe, knjiga iz radnog prava koje je na prvoj godini, napisana je kao da mi imamo neko predznanje o pojedinim pravničkim pojmovima sa kojima se prvi put susrećemo. Gledanje kroz prsteStudenti su zadovoljni novim načinom rada, mada mnogi od njih još nisu shvatili da se više ne može učiti samo pred ispit. Upravo zbog male prolaznosti ove godine im je "progledano" kroz prste i dozvoljen uslovni upis godine. Kako bi rešili ovaj problem na Hemijskom fakultetu, uveli su veći broj izbornih predmeta, sistem kao na Zapadu, gde studenti prema svojim afinitetima biraju predmete koje će slušati. Elektronska opremaKako kažu naše sagovornice, velika prednost je što je fakultet potpuno elektronski opremljen. Na "plazmama" se tokom celog dana može videti gde koji profesor ima predavanja. Obaveštenje o tome kad i kod koga polažu dobijaju dva i po meseca ranije. – Studentima to mnogo znači, jer dosta ranije znaju kad će polagati, kod kog profesora, tako da imaju vremena da se pripreme.
Izvor: Večernje novosti
