Evropska unija je izračunala da će, ukoliko 100 miliona njenih žitelja podigne svoje obrazovanje za jedan stepen, istovremeno biti dostignut i nadmašen privredni nivo Amerike. Kad bi to isto uradili mi u Srbiji to bi značilo da bi se i ovde, u kratkom vremenskom periodu,
dogodilo isto ono što se dogodilo u Finskoj, Norveškoj, Severnoj Irskoj i nekim drugim zemljama, a to znači – privredno čudo.
Ovim rečima profesor dr Radoslav Bubanj, rektor Univerziteta u Nišu, opisuje potrebu za povećanim stepenom obrazovanja i izdvajanja za školstvo i nauku u Srbiji.
– Umesto ulaganja u restruktuiranje posrnulih privrednih giganata kakvih ima širom Srbije bilo bi daleko isplativije da se novac uloži u obrazovanje – poručuje rektor dr Bubanj. – Zemlje koje su veoma brzo stale na noge, a pre svih skandinavske zemlje, ulažu za školovanje 14.000 dolara po čoveku, a kod nas se izdvaja jedva 1.250 dolara. Sasvim je jasno da takvim ulaganjima ne pratimo svet i da nam ni rezultati, posebno u prihvatanju i primeni novih znanja i tehnologija, ne mogu biti veliki.
Hoće li se najzad naučni radnici intenzivnije uključiti u javni i politički život?
– Godinama unazad važila je parola „He talasaj", ali danas svi postaju svesni činjenice da je takvo ponašanje neprihvatljivo – tvrdi rektor dr Bubanj. – Univerzitetski radnici moraju učestvovati u svim projektima od šireg interesa za grad i republiku. Nedopustivo je angažovanje različitih inostranih instituta i zaobilaženje naših znanja koja uopšte ne zaostaju za svetskim. Dakle, potrebno je da država iskaže više vere u stručnost kojom raspolažemo.
Izvor:Vecernje novosti
