Skupština Ujedinjenih naroda svojom rezolucijom 47-193 od 22.02.1993. proglasila je 22. mart kao «Svetski dan voda».
Smatrajući da unapređenje očuvanja voda i racionalno raspolaganje vodom zahteva pažnju javnosti na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou, sve zemlje članice UN pozvane su da Svetski dan voda posvete konkretnim aktivnostima koje mogu da doprinesu povećanju javne svesti u vezi sa očuvanjem i razvojem vodenih resursa.
Tema ovogodišnjeg obeležavanja Svetskog dana voda je „Borba sa nestašicom vode – svaka kap je važna“.
Međutim, 22. mart nije jedina prilika za aktueliziranje ovog važnog problema današnjice već je simbolika da se na taj dan svestranije govori o vodi kao o važnom preduslovu za povećanje produktivnosti nacionalnih ekonomija i socijalnog blagostanja naroda.
Voda za piće je jedina namirnica koju koristi celokupno stanovništvo i to bez obzira na geografski položaj, ekonomski status (siromasi, bogataši), veru i rasu, jer je potreba za vodom opšte poznata za normalno funkcionisanje ljudskog organizma.
"Voda je opšte nasledno dobro, čiju vrednost moraju svi poznavati. Zadatak je svakog da s njom ekonomiše i da je brižljivo koristi." (Evropska povelja o vodi)
Međutim, šta smo učinili da sačuvamo postojeću količinu voda? Da li znamo da svaka kapljica vode sadrži suštinu života i da je naš svakodnevni život izgrađen na vodi i oblikovan vodom. Sadamnaest posto našeg tela čini voda. Voda je, možda, jedini proizvod prirode za koji se nikada neće pronaći prava zamena.
Međutim, svi želimo svežu vodu za piće i želimo je u dovoljnim količinama. Ali, da li smo uistinu svesni broja resursa koji nam to omogućavaju?
„Bez vode nema života. Ona je dragoceno dobro, neophodno u svakoj ljudskoj delatnsoti.” (Evropska povelja o vodi)
