Romska deca se slabo uključuju u obrazovni sistem zbog obaveza koje im nameću roditelji, smatra 34 odsto građana Srbije, a 30 odsto njih vidi uzrok u siromaštvu. Nešto više od sedam odsto građana kao problem navodi teškoće prilikom pribavljanja dokumenata neophodnih za upis u školu, a 5,4 procenta ističe nesposobnost nastavnika
..da na adekvatan način priđu romskoj deci, pokazuju rezultati ankete Prosvetnog pregleda i Informativne agencije Ipres.
Telefonska anketa urađena je krajem septembra, na uzorku od 913 ispitanika starijih od 18 godina iz 25 gradova u Srbiji.
Komentarišući ove podatke predsednik Romske partije Srđan Šajn kaže za Danas da je devastacija procesa obrazovanja u poslednjih 15 godina uticala da romske porodice gube motivaciju da obrazuju svoju decu i da ne vide prave razloge za to.
Kako kaže, među nekim romskim porodicama je prisutna filozofija da se i bez obrazovanja može nešto raditi i od toga živeti.
Direktor Vladine Službe za ljudska i manjinska prava Petar Lađević kao ključne probleme navodi socijalni status Roma i uslove u kojima žive, kao i činjenicu da pojedini Romi ne mogu da ispune sve zakonske pretpostavke za upis u školu, pre svega jer nemaju nikakva dokumenta.
Iako je većina anketiranih građana saglasna da su lošem obrazovanju doprineli sami Romi, Lađević i Šajn smatraju da je reč o predrasudama.
Prema rezultatima istraživanja, više 33 odsto građana smatra da Romi nisu spremni da sarađuju sa obrazovnim ustanovama kada su pitanju njihova deca, 40 odsto misli da je za potpunu saradnju spremno veoma malo Roma, a 20 procenata ispitanika tvrdi da se saradnja svodi na inicijativu obrazovnih i drugih državih institucija.
– Takvo obrazloženje je izbegavanje obaveza prosvetnih radnika da kroz proces obrazovanja insistiraju na stvaranju stalnog i čvrstog kontakta sa porodicom. Država nije učinila potrebne korake da se okrene deci i porodici – kaže Šajn.
On se ne slaže sa mišljenjem više od polovine anketiranih građana da je država posvetila dovoljno pažnje obrazovanju romske dece i dodaje da mere afirmativne akcije nisu dovoljne, već da bi trebalo stvoriti materijalne uslove kako bi mladi i završili srednje škole i fakultete koje su upisali.
On navodi da "ima određenih pomaka" i "puno dokumenata koji garantuju drugačiju budućnost, ali malo konkretne akcije".
Zanimljivo je da gotovo trećina anketiranih izražava spremnost da se angažuje kako bi se poboljšalo obrazovanje romske populacije, ali kada bi država stajala iza dobro osmišljenog programa.
Pomoć na simboličan način, putem podrške ili malih novčanih priloga dalo bi 32,7 odsto anketiranih, dok 31 procenat građana kaže da se ne bi angažovalo, jer su svi pokušaji osuđeni na propast.
Ovakav zaključak, prema mišljenju Petra Lađevića, ukazuje da u javnosti postoje brojne predrasude i da sa građanima treba raditi kako bi shvatili koliko je nužno obrazovanje romske populacije.
– Ovaj podatak prvenstveno govori o odnosu građana Srbije prema rešavanju pitanja od opšteg društvenog interesa, odnosno pokazuje da su građani postali inerntni, bez velikog poverenja u državne organe.
Mislim da to nije slučaj samo kada je reč o integraciji Roma, već da bi slične odgovore građani dali i o mnogim drugim pitanjima koja se tiču Srbije.
Državni organi ne rade dovoljno na stvaranju ambijenta za sprovođenje procesa unapređivanja položaja Roma, to jest ne objašnjavaju kakve pozitivne posledice ima integracija Roma po čitavo društvo.
Najbolji primer za to je raseljavanje romskih naselja. Nisu građani Srbije protiv toga da Romi žive u njihovom komšiluku, ali je veliki broj protiv toga da se način života, kakav postoji u nehigijenskim naseljima, preseli u njihov komšiluk.
Smatram da država mora da pokaže da ima jasne programe integracije i da tim ljudima koje će da raseli obezbedi realne načine za egzistenciju – navodi Šajn.
Izvor: Danas
