Dobri informatičari, za kojima trenutno na tržištu rada vlada najveće interesovanje, nisu samo oni koji poseduju adekvatnu fakultetsku diplomu. Potrebno je i praktično iskustvo koje se često ne stiče tokom univerzitetskog obrazovanja, objašnjavaju informatički stručnjaci. Dobar informatičar pre svega mora da poznaje način funkcionisanja operativnog sistema na kojem se izvršavaju aplikacioni programi – objašnjava Miloš Milosavljević, regionalni direktor u Microsoftu, i dodaje da budući informatičar ipak treba da se opredeli za užu delatnost i izabere neki od profesionalnih kurseva koji su priznati svuda u svetu.
Takvi napredni kursevi kompanije CET traju od tri do pet meseci (120-360 časova), uz svakodnevnu obuku. Cene variraju u zavisnosti od tipa specijalističkog obrazovanja i kreću se od tri do pet evra po času. U cenu obuke uračunata je literatura.
Grupe su od 9 do 12 polaznika.
Igor Mijatović, menadžer Računarskog fakulteta, smatra da diploma fakulteta ne znači mnogo, već je bitno znanje koje je student stekao na fakultetu.
– Pored poznavanja oblasti kao što su programiranje, računarske mreže, baze podataka informatičar mora da zna i način funkcionisanja samih uređaja. Nije dovoljno samo korišćenje određenih alata – objašnjava Mijatović.
Prema njegovim rečima, kao i u svakom poslu, i kod informatičara je potrebno znanje i u drugim sferama delovanja. – Na primer, dobrom stručnjaku za računarske mreže potrebno je i određeno znanje iz telekomunikacija, programiranja, baza kako bi mogao svoj deo posla da sprovede u delo bez problema koji mogu nastati – dodaje Mijatović.
Ipak, svršeni diplomci uvek imaju prednost prilikom zapošljavanja u odnosu na one koji su samouki informatičari. Stručnjaci za programiranje napominju da se samostalno može naučiti rad u nekoliko programa, što nije dovoljno.
Izvor: 24 sata
