Samo za smeštaj u domu i hranu u menzi student iz unutrašnjosti mora da izdvoji od 37.500 do 110.000 dinara godišnje. Još je skuplje ako su stan i hrana u sopstvenoj režiji i ako se plaća školarina. Pored toga, akademci moraju da kupe odeću, obuću, udžbenike, markicu za prevoz, prijave ispite…
Roditelji dece koja studiraju u prestonici moraće ove jeseni da spreme pozamašnu svotu novca. Naročito ako se plaća i školarina, različita od ustanove do ustanove. Na Arhitektonskom fakultetu samo upisnina je 240.000 dinara, na Medicinskom – 125.000, Pravnom – 60.000, Ekonomskom – od 78.000 do 90.000… Studenti kažu da, bez obzira na to da li su na budžetu ili sami plaćaju školarinu, o besplatnom školovanju u Srbiji nema ni govora.
Najveći izdaci očekuju studente arhitekture.
– Školarina je najskuplja u Srbiji, a drugim troškovima nema kraja. Jako su skupe skripte i knjige… Knjige iz biblioteke često se ne mogu iznositi, kopirati, a i nema dovoljnog broja primeraka za sve. Novi naslovi nedostupni su za nas i nalaze se u profesorskim kabinetima. Nešto se može preuzeti sa sajta fakulteta, ali većina predavanja ostaje nedostupna u toj formi – priča Aleksandra, studentkinja arhitekture.
Ona poput ostalih studenata arhitekture mora da uradi tri projekta, od kojih je poslednji najvažniji, ali i najskuplji. Rade se na kompjuteru, timski. Za svakog studenta to je izdatak od dodatnih 4.400 dinara.
– Pišemo i po pet, šest eseja i seminarskih radova u toku godine. To je, opet, još pet, šest hiljada dinara. Radimo i dve makete godišnje i za to – 4.000 dinara. Zbog velikih pauza između predavanja, po ceo dan smo na fakultetu, moramo nešto i da pojedemo… I to je najmanje 200 dinara dnevno. Jedan šestar plaćamo od 1.500 do 5.000 dinara, a gde su trouglovi, rapidografi, table… – nastavlja svoju priču Aleksandra.
Studentima arhitekture laptop je, kažu, potrebniji od olovke. A kvalitetan košta oko 1.000 evra, te se roditelji na razne načine dovijaju da ga obezbede svojoj deci. Ali to je i dalje za većinu samo nedostižan san.
U najpovoljnijem položaju su oni studenti koji studiraju na budžetu, a uspeju da dobiju mesto u nekom od 11 studentskih domova, koliko ih ima u prestonici. Ali u njima nema mesta za sve koji stignu u Beograd. Za smeštaj u domu treba izdvojiti od 750 do 8.000 dinara, u zavisnosti od kategorije sobe, ali i od toga da li se plaća umanjena ili ekonomska cena. Akademci koji se hrane u studentskim menzama za hranu mesečno potroše 3.000 dinara.
– Ni nama nije lako jer moramo da kupimo veliki broj udžbenika, skripti… Život u Beogradu je strašno skup. Živim u domu, pa mi je lakše nego mojim kolegama koji stanuju privatno i plaćaju skupe stanarine – kaže Saša, student Pravnog fakulteta.
Skupe stanarine
Roditelji kažu da njihova deca za vreme koje provedu na studijama u Beogradu samo na plaćanje stanarine potroše novac za koji bi mogli kupiti garsonjeru. Da bi iznajmili stan u Beogradu, studenti moraju da izdvoje najmanje 100-150 evra mesečno, pa naviše. U najboljem slučaju akademci uspevaju da nađu sobičke za 50 evra, ali isključivo na periferiji.
Izvor: Blic
