NVO „Atina“ predstavila je 20. decembra 2018. na Međunarodni dan solidarnosti u Udruženju novinara Srbije istraživanje i Analizu o korelaciji rodnih stereotipa i rodno zasnovanog nasilja, u okviru projekta „Sa devojkama i za devojke – Podrška lokalnim kancelarijama za mlade u podizanju svesti u oblasti rodne ravnopravnosti“, i uz podršku UNFPA – Populacionog fonda Ujedinjenih nacija. Ove aktivnosti sprovode se u okviru zajedničkog projekta „ Integrisani odgovor na nasilje nad zenama i devojčicama u Srbiji II“, koji realizuju UNICEF, UN Women, UNFPA i UNDP, u partnerstvu sa Vladom Republike Srbije, na celu sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost, a uz podršku Švedske vlade.
Istraživanje je sprovedeno u pet gradova u Srbiji – Beogradu (Obrenovac), Vranju, Novom Pazaru, Kikindi i Jagodini, a podaci su prikupljeni kroz upitnike koje su popunjavale devojke završnih razreda srednjih stručnih škola i gimnazija (uzrasta 18 i 19 godina). Glavni cilj istaživanja bio je da se stekne uvid u iskustva mladih devojaka, kao i u njihove stavove prema rodnim ulogama i rodno zasnovanom nasilju.
76% ispitanih devojaka smatra da je žena potpuno ostvarena samo ako postane majka, odnosno da žena jedino vredi ako je ispunila tu funkciju. Osim što je prisutan jak normativ prema kojem je glavna uloga žene da bude majka, 95% njih zalaže se za „žrtvujuć model roditeljstva“ tj. smatra da majka treba da se žrtvuje za svoju decu. U isto vreme, kada se radi o partnerskim odnosima, jednak procenat devojaka smatra da žena ne treba da trpi sve da bi sačuvala brak, što je u suprotnosti sa prethodnom tvrdnjom. Međutim, to nije u suprotnosti i sa praksom koja nam govori da one u najvećem broju slučajeva ne bi prijavile nasilje koje trpe niti napustile partnera koji je nasilan. Nalazi govore da je porodica i dalje primarno okruženje u kojem se uči o „rodnim ulogama“ i u kojem se one praktikuju, ali i da postoji potencijal (u ispitivanom uzrastu) da se „razumevanje“ tih uloga promeni, te da se patrijarhalni porodični obrasci prevaziđu.
Što se tiče ključnih problema sa kojima se devojke suočavaju u lokalnim zajednicama, najveći broj ispitanica ukazuje na poteškoće koje proističu iz društvenih normi, te koje svoje ishodište nalaze u stereotipnom viđenju rodnih uloga. Preko ¾ ispitanica tvrdi da su imale iskustvo tzv. rodnog ukalupljavanja, odnosno da su neki njihovi stavovi, aktivnosti ili ponašanje bili osporeni samo zato što su devojke. One ovde ističu praksu osuđivanja sredine zbog njihovih „rodno netipičnih“ stavova, ali i da su osporavane jer „ne mogu da zbog svojih fizičkih i kognitivnih karakteristika, na primer, igraju šah ili voze auto samo zbog toga što su žene“. Značajan nalaz jeste da većina ispitanica ne zna da li bi u svetu bilo manje problema da ima više žena u politici, što korespondira sa nalazom da mali postotak njih ima priliku da o politici razgovara u školama, ili da o tome razgovara sa svojim prijateljicama, a naročito da razgovara o ženama u politici. Ohrabrujući je nalaz da veliki broj devojaka želi da o ovome uči više.
Devojke smatraju da ravnopravnost žena i muškaraca treba da bude jedan od najviših ciljeva u našem društvu (92% devojaka se slaže sa ovom tvrdnjom), i da je za rodnu ravnopravost i unapređenje položaja žena od ključnog značaja obrazovanje, te kreiranje i izvođenje rodno osetljivog školskog programa (štaviše, 69% devojaka tvrdi da u školama uopšte ne razgovaraju o poznatim ženama. Devojke su kao svoje uzore navodileDesanku Maksimović, Nadeždu Petrović, Milunku Savić, ali i da nisu upoznate sa ženama u drugim oblastima nauci, politici…)
Istraživanje koje je predstavljeno na ovoj konferenciji, deo je širih napora za unapređenje položaja devojaka i omladinske politike, te jačanja lokalnih Kancelarija za mlade, koje NVO “Atina” preduzima kroz pomenuti projekat, ali i u svom širem i dugogodišnjem radu na unapređenju rodne ravnopravnosti i stvaranju jednakih šansi za sve.
