Studenti koji o trošku države studiraju, koji su završili neki od fakulteta ili su ga napustili, a pri tom bili na budžetu, nemaju pravo da u istom statusu upišu drugi fakultet, bez obzira na poziciju na rang-listi posle polaganja prijemnog ispita. Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu za Danas kaže da je takav sistem studiranja fer jer pruža šansu većem broju studenata da studiraju o trošku države.
– Student ne može na istom nivou studija dva puta, odnosno na dva mesta, da bude budžetski student. Akademci koji su završili fakultet o trošku države, mogu ponovo biti na budžetu, ali na master ili doktorskim studijama – objasnio je Kovačević.
Prema njegovim rečima, studenti koji su upisali fakultet prema novim nastavnim planovima i programima u skladu sa Bolonjskom deklaracijom i koji osvoje 40 ESPB bodova ostaju na budžetu, dok samofinansirajući koji osvoje 40 bodova mogu preći na budžet samo prema zakonskoj kvoti od 20 odsto od broja budžetskih studenata.
Kovačević je istakao i inicijativu Univerziteta u Beogradu, koju je prihvatila Konferencija Univerziteta Srbije, da se Zakon o visokom obrazovanju izmeni tako da svi samofinansirajući studenti koji osvoje 40 bodova mogu da pređu na budžet.
Srećko Potić je 1995. upisao Hemijski fakultet kao budžetski student i na tom fakultetu mu je ostalo da položi još nekoliko ispita.
On je 2003. godine odlučio da upiše Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju i "upao" je u kvotu studenata na budžetu. Kako kaže za Danas, zbog nemogućnosti da bude na oba fakulteta u istom statusu, odlučuje da na Hemijskom postane samofinansirajući.
– Fizički je neizvodljivo da student koji studira dva fakulteta prema Bolonjskoj deklaraciji postigne sve obaveze koje ima. Prema starim nastavnim planovima i programima to je i bilo moguće, ali sada više ne – kazao je Potić.
Sa Potićevim mišljenjem se slaže i predsednik Saveza studenata Beograda Goran Minić, ali on smatra da treba da bude dozvoljeno studentima, koji procene da mogu da se izbore sa svim obavezama, da budu na više fakulteta budžetski studenti.
– Možda njima treba organizovati predavanja drugačije od uobičajenih vremenskih okvira. To, naravno, zavisi od kadrovskih mogućnosti fakulteta i organizacije – naveo je Minić.
Milorad Milovančević, prodekan za nastavu Mašinskog fakulteta za Danas kaže da kandidati koji su završili studije o trošku države, a žele da upišu Mašinski fakultet, moraju da prođu svu proceduru upisa.
– Kandidati prilikom prijave donose dokumenta na kojima fakulteti stavljaju pečate. To je validni pokazatelj u kom statusu je kandidat bio na nekom drugom fakultetu. Kandidati polažu prijemni ispit. Postoje i oni kandidati koji su završili fakultete koji su srodni sa Mašinskim i njima se mogu priznati neki ispiti, pa čak i cela godina, tako da mogu da računaju da će biti primljeni, ali o svom trošku – rekao je Milovančević.
Vladimir Dimitrić, predsedavajući Izvršnog odbora Studentske unije Srbije, za naš list kaže da "takav stav države možemo da joj oprostimo jer je siromašna".
– U bogatijim zemljama studenti mogu da studiraju i po 10 ili 15 godina i završavaju po dva ili tri fakulteta i to sve o trošku države. U svakom slučaju trebalo bi da se ide u smeru da se to menja – rekao je Dimitrić.
Za studente koji studiraju prema starim nastavnim planovima i programima važe ista, stara pravila za prelazak na budžet, do 2011. godine.
Izvor: Danas
