Konferencija univerziteta Srbije (KONUS), koju čine rektori sedam državnih i sedam privatnih univerziteta, zatražila je od Ministarstva prosvete i Vlade Srbije da se donesu neke prelazne odredbe Zakona o visokom obrazovanju. Razlog za izmenu postojećih odredbi jeste mala prolaznost studenata
koji su lane počeli studiranje po principima Bolonjske deklaracije. Ako bi se striktno poštovao zakon, drugu godinu studija upisalo bi tek 16 odsto akademaca.
Ovo, u razgovoru za "Novosti", ističe prof. dr Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta i predsednik KONUS-a. On dodaje da je razgovarao sa ministrom prosvete, koji je podržao ove zahteve.
– Zatražili smo da se prošlogodišnjoj generaciji brucoša dozvoli uslovni upis godine, odnosno, svima koji su položili dve trećine ispita, kao i da studenti koji su upisani po starom programu imaju rok do 2011. godine za završetak studija. Pošto je zakonom predviđeno da samo 20 odsto samofinansirajućih koji ispune svoje obaveze mogu da pređu na budžet, naš zahtev je da to bude omogućeno svima.
U prvoj godini primene Bolonjske deklaracije nisu postignuti željeni rezultati?
– To je tačno, i zbog toga se donose ove prelazne odredbe. Treba vremena da se prilagodimo novim pravilima. Slično je bilo i u Hrvatskoj i Sloveniji, gde se polako prelazilo na novi sistem. Ove godine će biti potrebno 40 ECTS bodova za upis godine, sledeće 50, dok ne stignemo do, zakonom propisanih, 60 poena. Potrebno je dve-tri godine da novi sistem studija zaživi.
Ko je krivac za lošu prolaznost, studenti ili profesori?
– I jedni i drugi snose deo odgovornosti. Studenti studiranje moraju da shvate ozbiljno, da svakog dana dolaze na fakultet, polažu kolokvijume, sakupljaju bodove, rade domaće zadatke, kao što se radi u školama. Sve što rade tokom godine ulazi im u završnu ocenu. Oni mogu do 70 odsto bodova da sakupe na taj način, a to je već sedmica.
Studenti su zahtevali da se ukine završni ispit?
– To je nemoguće, pošto u zakonu postoji definisan završni ispit. Kako će on biti organizovan, zavisi od nastavnika, da li će to bita samo prozivka i upisivanje ocene, da li će dobijati po jedno pitanje ili će odgovarati samo oni koji žele veću ocenu.
Bilo je otpora i među nastavnicima, jer sada moraju više vremena da provedu na fakultetima i sa studentima?
– Profesori su navikli da održe predavanja i da više nemaju nikakav kontakt sa studentima, do ispita. Sada su obavezni da primaju studente na konsultacije svakog dana, da daju kolokvijume, prate rad studenata tokom celog semestra. Mnogi nastavnici su mislili da će se izvući, da se samo digla prašina oko Bolonje i da će sve ostati po starom. Sada i nastavnici i studenti imaju radno vreme, što ne znači da samo treba da drže časove.
B.Borisavljević
ANTRFILE
FINANSIRANjE
Ugovor o finansiranju univerziteta nije potpisan sa Vladom, iako je bilo planirano za ovu godinu, da li će to biti urađeno naredne?
– Univerziteti treba da upute zahtev Vladi za finansiranje, a nadležni će utvrditi šta od toga mogu da ispune. Novina je što bi sredstva išla preko univerziteta, a ne fakulteta, kao do sada. Univerzitet ih, zatim, raspoređuje fakultetima, kao što se radi u svim zemljama.
I ova novina izazvala je otpor na pojedinim fakultetima?
– Naravno, pošto su fakulteti navikli da rade po starom sistemu. Oni su bili pravna lica koja su samostalno raspolagala svojim sredstvima, a sada će to morati da se radi preko univerziteta. Navikli su da imaju materijalnu autonomiju, a univerzitet se, praktično, svodio samo na rektorat i imao je neke male, protokolarne funkcije.
Studenti bi trebalo da potpisuju ugovor sa fakultetom?
– I to je trebalo da bude urađeno, ali se kasni. Ugovor će potpisivati i budžetski i samofinansirajući studenti, a on će regulisati obaveze studenata i nastavnika. Tako će studenti znati kolika je školarina, zbog koje su, uglavnom, protestovali, ali i šta dobijaju za cenu koju plaćaju.
Da li su cene školarine realne?
– Izdvajanja države za jednog budžetskog studenta su veća od cene školarina za samofinansirajuće, osim, možda, na Arhitektonskom fakultetu, gde je cena 240.000 dinara. Za jednog studenta ETF iz budžeta se izdvaja godišnje više od 100.000 dinara, dok je školarina 60.000 dinara. Ne možemo da tražimo više, jer znamo za tešku materijalnu situaciju njihovih roditelja.
Koliko je novca potrebno fakultetima Univerziteta u Beogradu da bi mogli normalno da funkcionišu?
– Izdvajanja za visoko obrazovanje u našoj zemlji su dva odsto bruto nacionalnog dohotka, dok je u razvijenim zemljama taj procenat šest odsto. Sve najveće zemlje sveta obrazovanje su stavile kao prioritet, dok to kod nas nije slučaj. Da bi normalno radio, našem univerzitetu je neophodno godišnje oko milijardu evra, a sadašnja izdvajanja su deset puta manja.
Kolika su dugovanja države?
– Od 2002. godine, država duguje našem univerzitetu oko deset miliona evra. Nisam optimista da će taj dug biti vraćen, pošto mislim da oni to ne tretiraju kao dug, već kao naše nerealne zahteve. Oko 70 odsto tog duga nastalo je u poslednje dve-tri godine.
AKREDITACIJA
USKORO bi trebalo da počne akreditacija fakulteta. Da li je BU spreman?
– Pošto je naš univerzitet najveći, akreditacija će se raditi u fazama. U prvoj fazi, do kraja godine trebalo bi da se akredituje osam fakulteta, po dva iz svake grupacije. Mislim da nije dovoljno urađeno na tehničkoj podršci akreditaciji, mora da postoji softver da bi se svi podaci na isti način upoređivali.
Sa kojim fakultetima će biti problema?
– Nisam optimista da će sve uspeti da se završi za dve godine, kako je planirano zakonom. Najviše problema biće na grupaciji medicinskih nauka, pošto oni imaju mnogo studijskih grupa, kao i na Filozofskom, Filološkom i drugim društvenim fakultetima.
Geografski i Biološki fakultet nemaju svoju zgradu, što je jedan od elemenatarnih uslova da bi se dobila akreditacija?
– Sa ministrom sam razgovarao da se nađe neko privremeno rešenje, kao i sa direktorom Zavoda za izgradnju. Ima srednjih škola koje su, nažalost, poluprazne. Takođe, ima i neracionalnog korišćenja prostora unutar Beogradskog univerziteta.
Ko će platiti akreditaciju?
– Zakonom je predviđeno da osnivač plaća akreditaciju, a pošto je naš osnivač Vlada Srbije, očekujemo da će oni snositi troškove. Privatnici plaćaju sami.
Da li su privatni univerziteti konkurencija državnim?
– Ne delim fakultete na privatne i državne, već na dobre i loše. Ova akreditacija će uvesti malo reda, a tržište će odrediti ko će opstati. Kada se uspostavi tržište rada, poslodavci će primati studente sa dobrih fakulteta, bilo da su državni ili privatni. Mnogi fakulteti su nikli preko noći i ne zna se kako su dobili dozvole za rad. Oni koji ne budu ispunjavali kriterijume neće moći da upisuju studente, a provera će se raditi na svakih pet godina. Nema razloga da ne sarađujemo sa privatnim fakultetima.
Afera "Indeks" pokrenula je pitanje korupcije u prosveti. Ima li je?
– Korupcija je pojava prisutna u svim sferama društva – zdravstvu, pravosuđu, prosveti. To što se desilo u Kragujevcu nije bilo odjednom, već godinama unazad. Ja dobijam razne dopise, nepotpisane, na nivou rekla-kazala. Nisam dobio nijednu konkretnu prijavu. Ako se to bude dogodilo, za studenta i profesora koji su učestvovali više neće biti mesta na našem univerzitetu.
PLATE
Zarade profesora na fakultetima u Beogradu su različite, U zavisnosti od toga o kojoj sevisokoškolskoj ustanovi radi.
– Plate se kreću od 30.000 dinara, koliko ima redovni profesor naRudarsko-geološkomfakultetu, do 200.000 dinara, kolike su zarade na nekim društvenim fakultetima – kaže Kovačević. – Neprirodno je da budu tako velike razlike za isti posao, a razlog je što neki fakulteti imaju više sopstvenih prihoda koje mogu da koriste za isplatu zarada. Moj rektorski dodatak je 17.000 dinara.
(preuzeto iz "V. novosti" od 2. septembar 2007.)
