Home [akcija] Kako je to biti omladinski radnik u Sloveniji?

Kako je to biti omladinski radnik u Sloveniji?

297
0

Kada pomislimo na Ljubljanu i omladinski rad, prva stvar koja nam pada na pamet je veliki uspeh koje su organizacije civilnog društva ostvarile time što su se izborile da omladinski rad bude preoznat kao zvanično zanimanje u Sloveniji. Jedan od generatora tog uspeha je svakako i Socialna akademija, organizacija koja se nalazi u samom srcu Ljubljane, i okuplja na desetine omladinskih radnika, na stotine mladih i upravlja inkubatorom za generesinja društvenih ideja. U jednom neformalnom razgovoru sa Metejem Cepinom, direktorom Socijalne akdemije, razotkrivamo ko je zapravo Matej kao omladinski radnik i šta za njega predstavlja omladinski rad.

Ko je zapravo Matej Cepin?

„Zahvalan sam izviđačima jer su od mene napravili čoveka koji ima svoj obraz, koji ima svoj put, svoje talente, svoju nišu gde je najbolji. Kada sam bio mali nisam ima hrabrosti da pričam pred 10 ljudi, a ne na nekom važnom događaju. Sećam se dobro da sam u jednom trenutku dok sam bio u izviđačima pričao pred 5.000 ljudi na Prešernovom trgu. Tako sam se zapravo i zainteresovao za omladinski rad i uticaj omladinskog rada na razvoj mladih. Kasnijesam kaostudentFakultetazaračunarstvo dosta razmišljao o tome šta mi je primarno u životu, kompjuteri ili hobi, odnosno aktivizam. Malo pre nego što sam diplomirao shvatio sam da ću se baviti omladinskim radom. Te 2002. godine bilo nas je samo 50profesionalnih omladinskih radnikau celoj državi.Imao sam sreće da budem izabran za potpredsednika Nacionalnog Omladinskog Saveta, a 2004 sam učestvovao u osnivanju Socijalne Akademije i ta dva trenutka su mi umnogome odredila život.Danas sam otac 4devojčice i radim u proseku 10h sati dnevno, dok uveče redovno gledam YT i TEDex.“

Kako je nastala Socijalna akademija?

„Najpre je Socijalna akademija bila edukativni program jedne organizacije, i to je zapravo bio 20-nedeljni kurs za aktivno građanstvo. Dešavao se od 1995 do 2004. godine. Kurs je bio intenzivan i šaren, bavio se ekonomskim pitanjima, istorijom, aktivizmom… Te 2004. godine su se u tom programu pojavili neki novci viška na računu i starija gospoda nam je ponudila da stvar preuymemo i uradimo nešto pametno sa 8.000e početnog kapitala. Oberučke smo prhvatili izazov i osnovali smo Socijalnu akademiju.“

Koja je misija Socijalne akademija?

„Naš model je usmeren na pojedinca, potom grupe odnosno timove i na krajucelo društvo. Pojedincu je potrebno znanje, kompetencije& veštine, timovima je potreban zajednički prostor za rad – inkubator, dok je vraćanje ljudskog dostojanstva potreba svakog društva. Naša vizija, koja polako postaje i realnost, je da imamo kuću na tri sprata, na prvom spratu pojedinac stiče neophodne kompetencije, kada se dovoljno osnaži ide na drugi sprat sreće se sa drugim pojedincom i u inkubatoru počinju da stvaraju, radeći na realizaciji sopstvenih ideja, potom idu na treći, think tank, sprat gde zajedno generišu rešenja koja imaju za cilj da pozitivno utiču na društvo.“

Šta za tebe predstavlja Socijalna Akademija? Šta je to što vi radite, a drugi ne rade?

„Posao. Dete. Kreativni prostor za igru i izgradnju ličnog brenda. Uvek sam želeo da radim sa ljudima koji imaju dobre ideje, međutim nikada mi se nije desilo da radim sa takvim ljudima, jer nama u Socijalnoj akademiji uvek dolaze ljudi koji možda nemaju dobre ideje, već dođu kod nas i osnaže se i potom idu dalje. I to je prava vrednost Socijalne akademije, jer mi ne radimo sa ljudima koji imaju ideju, mi radimo sa ljudima, radimo na njihovim vrednostima i kompetencijama, u našem habu kreiramo prostor za njihov razvoj.Nama je važno da razumemo i volimo osobu koja je došla kod nas, kojoj pomažemo da poraste.“

Zašto radite sa ljudima koji nemaju dobre ideje?

„Ja jako verujem da postoji 15 ljudi kojima sam ja slan i koji su meni pomogli da budem tu gde sam sada, i ja sam zahvalan svim tim ljudima. Zahvalan sam i na prilici da mogu da živim od svog rada.Zahvalan sam im jer smo mi sada u prilici da pomognemo nekim drugim mladim ljudima da žive od svog rada. Mi to radimo kroz:

  • Rad u zajednici – Mi povezujemo ljude, umrežavamo ih i osnažujemo da pokrenu i realizuju svoje inicijative. Da reše probleme do kojih im je stalo. Verujem da nas troje imamo sinergije za 10 projekata. Ako bi se dovoljno dobro sreli i ako bi se našli blizu sve je moguće.
  • Dugoročne programe mentorstva – Mi radimo sa mladim osobama sa ciljem da im pomognemo da realizuju svoje ideje.“

 

Kako ste hakovali OR?

„Slovenija je tokom 2017. godine prepoznala omladinski rad kao zanimanje i uvrstila ga u nacionalni okvir kvalifikacija. Svi praktičari/ke omladinskog rada su sada u prilici da validiraju svoje kompetencije pred nacionalnom komisijom sačinjenom od licenciranih omladinskih radnika. Proces zagovaranja je bio spor ipored toga što je Zakon o javnom interesu u omladinskom sektoru stupio na snagu još 2010. godine na prepoznavanje zanimanja omladinkog rada se čekalo punih 7 godina. Pored organizacija civilnog društva najveći doprinos prepoznavanju omladinskog rada kao zanimanja doprineo je Ured za omladinu Ministarstva za obrazovanje, nauku i sport. Njihova inicijativa je presudila.“

Poruka za omladinske radnike i radnice u Srbiji

We have to develop our own body of knowledge.“

„Svaka zemlja treba da razvije svoj korpus znanja o omladinskom radu. Kao što je prvo postojala filozofija pa se onda otcepila psihologija jer je dobila svoj korpus znanja. Trebamo da napišemo knjige u kojima ćemo obrazložiti fundamente omladinskog rada, potom istaći uticaj omladinskog rada na razvoj mladih, objasniti zašto omladinski rad nije isti kao formalno obrazovanje, zašto se razlikuje od neformalnog obrazovanja, obrazložiti važnost procesnog planiranja itd. Dobro se sećam da ste pre nekoliko godina bili daleko ispred nas u korpusu znanja, samo tako nastavite i verujem da ćete uskoro ostvariti zacrtane ciljeve.“

Na kraju je uvek proleće…

Članak napisao:
Deniz Hoti
Socijalni dizajner, trener & preduzetnik