Home [njuz] Master i diploma: šta se izjednačava

Master i diploma: šta se izjednačava

47
0

articles.jpgZakonodavni odbor Skupštine Srbije usvojio je tumačenje Zakona o univerzitetu po kome se diploma i master izjednačuju, ali nije precizirao šta se to izjednačava: prava pri zapošljavanju ili sama zvanja.Izjednačavanje prava pri zapošljavanju znači da su kandidat sa starom diplomom i kandidat sa diplomom mastera izjednačeni tako da se

 ni jednom ne može dati prednost samo na osnovu vrste svedočanstva koje poseduje, a to je stvar za zakon o radnim odnosima, ne o univerzitetu.

Ako se pak diploma i master izjednačavaju kao svedočanstva, onda je tu pre svega reč o pravu na nastavak studija. Dodiplomske studije traju kod nas od četiri do šest godina i stara diploma, preračunata u nove bodove, može da nosi od 240 do 360 bodova. Zvanje master stiče se sa pet godina studija, odnosno 300 bodova, uključujući u to i 60 bodova koje daje samostalan naučni rad. Ne može se ni zakonskom odredbom ni tumačenjem zakona odrediti da je išta manje ili išta više od 300 jednako 300. Jednak masteru po trajanju može biti samo petogodišnji studij koji sadrži i odbranjen naučni rad. Ovakvim mehaničkim rešenjem neko može upisati doktorske studije sa četiri, pet ili šest godina studija. Pošto to već nije blagovremeno rešeno prelaznim odredbama zakona, odnos između različitih trajanja i sadržaja pojedinih studija po starom i novom sistemu trebalo bi rešiti jasnom dopunom zakona sa preciznim odredbama kojima se uzimaju u obzir baš te razlike.

Kod nas je za pisanje master rada odvojen jedan semestar, a rad je normiran na 60 strana (30 bodova) dakle i po vremenu i po obimu upola manje od uobičajenog u Evropi (dva semestra, 60 bodova, oko 120 strana). Slično se dogodilo sa doktorskim studijama, koje su predviđene da traju tri godine (180 bodova) ali tako da nastava sa unapred fiksiranim tečajevima traje dve godine, a doktorat piše samo jednu godinu (60 bodova) za razliku od većeg dela Evrope, gde je uobičajeno da nastava na doktorskim studijama traje dva semestra, a pisanje doktorata četiri semestra sa, u humanističkim naukama, uobičajenim obimom od 200-240 strana (uz manje-više svugde ostavljenu mogućnost da se doktorat piše i po starom sistemu). Time se doktorske studije, umesto kreativnog naučnog rada, svode uglavnom na prepričavanje stvari već urađenih na prethodnim stupnjevima studija. Osim toga, doktorat od maksimum 120 strana odgovara po obimu našem sadašnjem magistarskom radu i master radu u većem delu Evrope. Master od 60 strana i doktorat od 120 strana verovatno neće biti priznavani nigde van Srbije, to jest doktorat će se priznavati kao ekvivalentan master radu.

Zbog političkog otezanja sa jasnim odlukama i oportunizma univerziteta koji je ćutao i merkao kakva će biti vlada, propušteno je već godinu dana u obrazovanju naučnika, jer uglavnom nije bilo upisa ni na master ni na doktorske studije, a sada će sve početi na naopak način i, zbog nejasne odluke odbora, verovatno po načelu ko u klin ko u ploču. Ali, kako se političke odluke ne zasnivaju na znanju nego na moći i interesima, neko se pametnije rešenje, izgleda, nije ni moglo očekivati.

Profesor Filološkog fakulteta Beogradu
Ljubiša Rajić

(preuzeto iz "Politike" od 20.08.2007)