Home [njuz] EXIT 07 – 03: Kašnjenje zvezda

EXIT 07 – 03: Kašnjenje zvezda

126
0

Izvor:http://www.popboks.com/

exit007trecidanTreće veče na Exitu 007 obeležila su kašnjenja na koncertima glavnih izvođača, za razliku od ranijih festivalskih večeri kada se to nije događalo.Snoop Dogg se pojavio pred publikom u 01.50, sa skoro dva sata zakašnjenja u odnosu na najavljeni početak njegovog koncerta, koji je potom pratilo oko 30.000 ljudi.

Na Fussion bini najviše publike doveo je hrvatski punk-rock bend Hladno Pivo, koji je kroz svoj repertoar provukao najveće hitove sa ranijih izdanja, ali i veći broj pesama sa aktuelnog albuma Knjiga žalbi.
Posebnu atrakciju večeri predstavljao je Mark "Bez" Berry, član britanskog benda Happy Mondays, koji je u svom DJ nastupu puštao hitove svog benda, ali i drugih bendova, poput Run DMC, EMF i Beastie Boysa.

CALVIN CORDOZAR BROADUS: Snupovština
snoopddexitGlavni izvođač na Main stageu trećeg dana festivala počeo je sa samo sat i 45 minuta zakašnjenja, jer je manje važan (Lauryn Hill, čiji svi koncerti u proteklih nekoliko meseci debelo kasne), pomerio satnicu.
Između je solidan festivalski nastup odradila vesela družina Basement Jaxx.
Pojačan sa tri MC-ja, povremeno sa bas gitarom, DJ-om i još jednim članom zaduženim za matrice, Snoop Dogg je veoma brzo umirio prilično ljutitu publiku koja s pravom nije više mogla da toleriše već bezobrazno kašnjenje.
Repertoar je, naravno bio, sastavljen od proverenih hitova, od onih koji se nalaze na njegovom najboljem izdanju, prvom albumu – Doggystyle, do pesama kao što su Drop It Like It's Hot ili Snoop D.O. Double G.
Kao pravi Master of Ceremonies (skraćeno MC), Snoop je imao odličnu komunikaciju s publikom (opet nešto manja poseta nego na Prodigyju), koja je svih 90 minuta davala fanatični feedback dobro raspoloženom nekrunisanom kralju gangsta rapa.
Solidna zabava, osrednji koncert, daleko od onog što su onomad priredili Cypress Hill.

Aleksandar Pavlić

LAURYN HILL: Zlatni plašt
lhillexitKašnjenje više od pola sata, izlazak na scenu momka iz tehničke ekipe koji govori da „Lauryn samo što nije“ pomalo dižu tenziju u publici, koja se skupila u solidnom broju.
Višečlani bend, barem 15 ljudi je na bini, od toga četiri prateća vokala, celokupna duvačka sekcija, DJ i dvojica klavijaturista, počinje da svira da bi se posle funk uvoda pojavila Lauryn Hill u odori kume soula – veliki afro, ogromni biseri, crna odeća i upadljivi zlatni plašt.
Uverljivo komanduje orkestrom koji zaslužuje sve pohvale, jer bezmalo ne prestaje da svira sat i po vremena.
U stilu velikog jamma, Final Hour se spontano nastavlja u Sinnerman Nine Simone, a To Zion u Iron, Lion, Zion Bob Marleya.
Pesme sa prvog albuma The Miseducation of Lauryn Hill su u drugačijim aranžmanima, primetno numera X Factor je otpevana u veselijem ritmu.
Ono što malo kvari utisak je njen oslabljen vokal i čini se da joj danas repovanje mnogo više leži.
A to i publika oseća, pošto najburnije reaguje na pesme sa prvog Fugees albuma – How Many Micks, Fu-Gee-La i Ready Or Not.
Tokom svog nastupa, Lauryn nas je sprovela kroz sve epohe crne muzike, hitovi nisu odsvirani na prvu loptu, čime pokazuje da je samosvesni autor, pored toga što je hip hop diva.
Nama samo ostaje da se pitamo šta će da uradi sledeće i kada će konačno album godine 1998. dobiti svog naslednika.

Jelena Maksimović

BASEMENT JAXX: Karneval na Petrovaradinu
bjaxxexitNastup britanske dance trupe može se opisati samo kao spektakularna audio vizuelna kič senzacija.
Teško je reći koji je bio konačni broj muzičara koji su prodefilovali na bini tokom nastupa Basement Jaxx, i koje sve kostime i uloge su mogli tu da se vide (zečevi, kauboji…).
Jednako zanimljiva rešenja u tom pogledu ponudila je i publika.
Zečice, Indijanci, bizarne i izazovne kreacije koje bacaju u nedoumicu po pitanju seksualnog opredeljenja – sve je bilo izokrenuto naglavce tako da je izgledalo kao da se publika stopila sa izvođačima.
Kombinacija elektronike, koja je neretko emitovala prepoznatljive bizarne sekvence iz najužasnijih dance pesama iz prethodnih dekada, ukrštala se sa duvačkom sekcijom, gitarom i perkusijama, i udarala je ljude u kukove izazivajući u prvim redovima pravu pomamu.
Nekoliko izuzetno građom i glasom obdarenih crnih Britanki, odlično raspoloženih, sa lakoćom je dizalo temperaturu do usijanja.
Hitovi Don’t Panic, Do Your Thing, Good Luck su bili najbolje prihvaćeni, a Romeo je bila odsvirana u šlagerskom maniru, samo uz gitaru. Where's Your Head At je došla pri kraju.
Nastup Basement Jaxxa bio je zanimljivo kulturno iskustvo, toliko retko viđeno na ovim prostorima.

Aleksandar Pavlić

FUSION STAGE 2 – Čemu to služi?
fusionexitTitulu najlošije bine na kom su nastupali bendovi ove godine na Exitu sa lakoćom je već dan pre kraja festivala osvojio Fusion stage.
Ovako ubedljiv rezultat postignut je napornim radom koji zaslužuje kratak osvrt.
Nijednog trenutka boravka ispred te bine posetiocu nije jasno čemu to služi zapravo, a još manje je jasan način na koji su selektovane grupe.
Organizator, ako se tako može osloviti neko ko je ovo sklepao, sa lakoćom je npr. prvog dana napravio zanimljiv line-up u kom su se zbunjujuće preplitali beogradski alter rock mlađe i srednje generacije (Repetitor i Jarboli) i HC varijante (Six Pack i Overdrive).
Tako se dogodilo da u nekim terminima oko ponoći ispred bine u toku nastupa benda bude i samo desetina ljudi, te je svaki osvrt i pridavanje značaju istih bilo besmisleno.
Izostanak velikih mainstream imena iz zemlje i regiona, što je sa drugačijom selekcijom i idejom moglo da donese pomake, nije u stvari donelo ništa.
Ispalo je da se tom rešenju pribeglo kao nužnom zlu, samo da bi se uštedelo.
Skandalozno tretiranje neafirmisanih bendova kao robe za popunjavanje prostora, najbolje govori koliko je organizatorima, koji imaju sponzorstvo našeg energetskog giganta i nacionalne televizije, zaista stalo do promovisanja domaće pop kulture.
Bendovi iz regiona koji su nastupili sigurno ne mogu da ruže pravi uvid šta se zaista dešava i svira u susednim zemljama (po mogućstvu 2007).
Već ko zna koji po redu nastupi bendova poput KUD Idijoti u Srbiji spadaju u red zicera, a ljudi kojima je strana Yu rock nostalgija mogu biti samo zbunjeni ovakvom ponudom.

Nebojša Marić

TILL: Tračak energije
tillexitPosle napornog tretmana kod obezbeđenja na ulazu, koje je od mene tražilo da kreativno učestvujem u sopstvenom pretresu (da pričam sve po redu dok otvaram torbicu), kao u nekoj pesmici Radioheada, na Fusion bini zapljusnulo me je nešto što Exitu toliko fali – bučne indie gitare.
Kratak i prekratak, polučasovni nastup benda Till doneo je malobrojnima ispred bine težak i snažan zvuk zasnovan na najubedljivijim indie gitarističkim vožnjama na ovim prostorima.
Na žalost, loša organizacija je već na prvom nastupu na Fusionu ove večeri još jednom pokazala svoje lice.
Till su odsvirali samo par pesama i to pod pritiskom ljudi iz organizacije sa kojima se bend natezao ne bi li odsvirao barem četiri-pet pesama.
Odlične pesme pisane su na engleskom što u izvesnoj meri ograničava Till.
Ipak, oni su delovali toliko ubedljivo da je sasvim lako bilo zamisliti da posle njih nastupaju Interpol ili Modest Mouse, ali onda se vratite u neprijatnu realnost i shvatite da ste došli na “hip-hop” festival… šteta.

Nebojša Marić

BEOGRADSKI SINDIKAT: Hor BG dečaka
bsbsexitBS su već odavno fenomen koji oštro deli ljude.
Njihova angažovana delatnost je sasvim izvesno razlog za oprečne reakcije, ali nisam siguran da li i ljudi koji ih obožavaju kao i ovi drugi, imaju pravu sliku o bendu, odnosno nisam siguran da li tu postoji nešto monolitno.
Čini mi se, naime, da svaka od zainteresovanih strana u tom sporu uspeva da u tekstovima Beogradskog Sindikata nađe snažno uporište za svoje tvrdnje.
U svakom slučaju, ovo je bio još jedan od ubedljivih nastupa velikog beogradskog hip-hop bratstva, a uspeh je tim veći ako se ima u vidu da je na Mainu u to vreme bilo njegovo veličanstvo PIMP.
Plato ispred Fusiona je bio dobro popunjen, masa je verno pratila bend, a većina tekstova se pevala od početka do kraja. Ruke(pomalo iritantno tražene svakog sekunda) i skakanje bili su obavezna koreografija.
Zamerka ide na račun slabijih mesta u tekstovima, u kojima na one (a to su u slučaju BS-a zbunjujući svi) ne treba trošiti reči, iako je jasno da BS sada već jedino na taj način postoje.

Nebojša Marić