SRPSKI studenti mogu da konkurišu za više od stotinu domaćih i stranih stipendije. Tako gotovo 20.000 akademaca svake godine budžet dopunjava novcem koji su zaslužili odličnim ocenama.
Neke od ponuđenih stipendija odvedu ih na usavršavanje u inostranstvo, i tamo zauvek zadrže.
Samo na sajtu Univerziteta u Beogradu postoje informacije o četrdesetak stranih stipendija za koje mogu da konkurišu. I u „Infostudu“ mogu da pronaću veze ka desetinama stipendija. Nudi se studiranje u Koreji, Maleziji, Kini, Danskoj, Holandiji, Indoneziji, Saudijskoj Arabiji, izučavanje okeanologije i drugih nauka u Americi .
– Dobro je što postoji tolika ponuda stipendija – kaže za „Novosti“ Milan Krstić, student prorektor Univerziteta u Beogradu. – Pomažu nam, naravno, da lakše preguramo studentske dane, jer školarina je samo jedan od troškova. I neko ko je na budžetu, takođe mora da plati knjige, druge materijale, a ako nije iz Beograda, Niša, Novog Sada ili Kragujevca, svakog meseca plaća kiriju i hranu.
Ova vrsta pomoći, dodaje, značajna je i što mnoge od institucija koje pomažu akademce, osim novca, nude i usavršavanje, seminare i savladavanje raznih veština. Neke, kaže, garantuju i posao za najbolje stipendiste, što je u hroničnom nedostatku radnih mesta i te kako bitno.
Svima koji žele da se neko vreme usavršavaju u inostranstvu veliki broj stranih stipendija takođe pruža značajne mogućnosti da bez mnogo ulaganja putuju u druge zemlje i tamo završe godinu osnovnih, master ili doktorskih studija.
Za razliku od prethodnih decenija, gde je ponuda stipendija bila skromna, sada je svake godine sve veća. Srpskim studentima otvaraju se vrata fondova, zadužbina, institucija…
Tako i Univerzitet u Beogradu ponovo dodeljuje stipendije.
– Zahvaljujući delimičnom povraćaju imovine Univerziteta, koja je bila nacionalizovana, od 2000. godine smo ponovo počeli da dodeljujemo stipendije studentima iz fondova i zadužbina – objašnjava Marjan Nikolić, zadužen za odnose sa javnošću na UB. – Kriterijumi su različiti, a svi su formirani prema poslednjoj želji darodavaca. Iznosi koje studenti primaju su 7.200 dinara mesečno i u prošloj godini dodeljeno ih je 195.
Akademci najviše vole stipendije kompanija, jer su njihovi iznosi i u vrednosti od nekoliko stotina evra mesečno, a i povećavaju šanse za posao čim dobiju diplomu. Kompanije članice Srpskog poslovnog kluba „Privrednik“ pomažu 19 akademaca godišnje.
Oštra je i trka za sredstva Fonda za mlade talente, koji je za poslednje tri godine podelio 6.000 stipendija. Prošle godine bilo ih je 983 i to u iznosu od po 25.000 dinara mesečno. Još veći su iznosi njihove „Dositeje“ za nastavak studija u inostranstvu.
Ministarstvo prosvete godišnje dodeli 11.000 stipendija i oko 15.000 kredita. Još 700 talentovanih finansira i Fond za razvoj naučnog podmlatka. Srpske akademce pomažu i vlade Francuske, Meksika, SAD, Velike Britanije, Nemačke, Holandije… Veliki broj studenata pomažu i fondacije „Dr Zoran Đinđić“ i „Konrad Adenauer“.
Široke ruke je i Pravni fakultet u Beogradu, koji milion dinara godišnje troši na sto stipendija od po 10.000 dinara. One se ne dodeljuju po kriterijumu najviših proseka, već se daju onima kojima je to najpotrebnije.
OBAVEZA I ZAVIČAJ
GOTOVO sve opštine i gradovi finansiraju najbolje mlade, a većina ima uslov povratka u zavičaj. Takve stipendije, na primer, imaju Subotica, Inđija, Svilajnac, Šabac, Jagodina… Uslov povratka imaju i državne stipendije koje pomažu školovanje u inostranstvu. Mada se često desi da mladi, kada se vrate, ne mogu da nađu posao, iako imaju obavezu da pet godina rade u zemlji.
Izvor: Novosti
