Vraćanje školarine na prošlogodišnji nivo jedan je od zahteva koji bi fakulteti morali da ispune kako bi im se omogućilo da umesto 40, u republički budžet uplaćuju samo 10 odsto sopstvenih sredstava. Ipak, na pojedinim visokoškolskim ustanovama nisu spremni na ovaj korak, već nude kompromis u vidu nešto „blažeg” povećanja cena samofinansirajućih studija.
Iako radna grupa predstavnika univerziteta i Vlade još nije izašla sa zvaničnim predlogom na koji način bi problem uzrokovan rebalansom budžeta bio rešen, poznato je da će jedan od zahteva biti da školarine moraju da se vrate na prošlogodišnji nivo. Većina fakulteta izrazila je spremnost da koriguje cenovnik i vrati ga na prošlogodišnji nivo, ipak oni koji godinama nisu menjali visinu školarina kažu da ne mogu u potpunosti da ispune ovaj zahtev.
– Od 2004. godine imali smo gotovo najniže cene na Beogradskom univerzitetu i ove godine smo bili prinuđeni da povećamo školarinu. Predlog je bio da je sa 63.000 povećamo na 95.000 dinara, ali imajući u vidu sve što se izdešavalo, dogovorili smo se sa predstavnicima Ministarstva prosvete i rektorom da školarina za samofinansirajuće bude 75.000 dinara. Ispod tog nivoa teško da možemo da idemo – kaže za „Blic” Srboljub Stamenković, dekan Geografskog fakulteta.
Slično obrazloženje dali su i na Učiteljskom fakultetu, gde je školarina tri godine bila 60.000 dinara. Ove godine predložili su povećanje za 20.000 dinara. Međutim, zbog ekonomske situacije i pregovora sa Vladom, samofinansirajući studenti će ove godine studije plaćati 70.000 dinara.
– Znamo da 70.000 dinara nije malo, ali mi smo svake godine slušali preporuke ministarstva i rektorata da ne povećavamo školarine. Međutim, ove godine smo bili prinuđeni – objašnjava Aleksandar Jovanović, dekan Učiteljskog fakulteta u Beogradu.
Dekani fakulteta načelno su saglasni sa predlogom da se školarine ne povećavaju, ali će odluku doneti tek posle zvaničnog predloga Vlade.
U Nišu i Kragujevcu s druge strane kažu da neće imati izbora i da će svi fakulteti vratiti prošlogodišnje cene. Ono što Nišlije najviše muči jeste da li će i visokoškolske ustanove koje nisu dobile akreditaciju moći da upisuju studente.
– Na našem Univerzitetu samo Filozofski fakultet i Fakultet sporta i fizičke kulture nemaju dozvolu za rad. Oni su dobili akte upozorenja da isprave neke stvari i oni su to uradili. Za sada je stav jasan da oni koji nemaju akreditaciju ne mogu da upisuju studente, ipak mi očekujemo da će u ovih deset dana koliko je ostalo do prijemnog ispita dozvola stići ili da će se ovaj problem rešiti na neki drugi način. Ovo su fakulteti sa dugom tradicijom i odličnim uslovima za studiranje – priča Radoslav Bubanj, rektor Univerziteta u Nišu.
Zabrinutost ne kriju ni na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, gde ni četiri dana pre početka upisnih aktivnosti nisu uspeli da sakupe novac i podignu rezultate akreditacije.
– Fakulteti likovnih i muzičkih umetnosti su podigli akte upozorenja i intenzivno rade na tome. Nažalost, Univerzitet kao ni druga dva fakulteta nisu u mogućnosti ni to da urade. Pošto je konkurs ranije raspisan, mi ćemo sprovoditi upis jer ne vidim drugo rešenje. Iskreno se nadam će Ministarstvo prosvete doneti ubrzo neko rešenje – ističe Čedomir Vasić, rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu.
Tri dana pre početka upisnih aktivnosti, akreditaciju još nemaju ni Ekonomski i Učiteljski fakultet, kao ni Fakultet umetnosti u Prištini, Pravni fakultet u Kragujevcu, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja iz Novog Sada. Takođe, dozvolu za rad još čekaju i četiri fakulteta Univerziteta u Beogradu i to: Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Filološki fakultet, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, kao i Fakultet veterinarske medicine.
Svaki deseti studira jer ne zna šta bi drugo
Svaki deseti maturant želi da studira kako ne bi morao da se zaposli ili zato što ne zna šta bi drugo radio, pokazalo je istraživanje „Infostuda”. U istraživanju su učestvovali maturanti iz oko 300 škola iz cele Srbije. S druge strane, skoro dve trećine srednjoškolaca odgovorilo je da fakultet upisuju da bi proširili svoja znanja ili da bi lakše pronašli posao. Takođe, čak 91 odsto ispitanih smatra da će na državnim fakultetima steći bolje obrazovanje nego na privatnim.
Kalendar upisnih aktivnosti
– upis počinje u ponedeljak i trajaće do 15. jula
– predaja dokumenata trajaće od 22. do 24. juna
– prijemni ispiti održaće se od 26. do 29. juna
– preliminarni rezultati biće objavljeni 30. juna
– rok za žalbe je 2. jul
– konačna rang-lista biće poznata 4. jula
– upis je od 7. do 15. jula
Drugi upisni rok počeće u septembru. Prva dva dana biće rezervisana za predaju dokumenata, a prijemni će se održati od 3. do 5. septembra.
Izvor: Blic
