Novobeogradska osnovna škola „Laza Kostić” jedna je od retkih ne samo u prestonici veći u celoj Srbiji, u kojoj učenici kao treći čas fizičkog vaspitanja mogu da biraju između plivanja, tenisa ili sportskog penjanja.
S druge strane, đaci OŠ „Branko Radičević” iz Velike Moštanice zimi su prinuđeni da časove fizičkog održavaju u maloj i neuslovnoj sali, koja je nekada bila učionica. Dva do tri puta mesečno đaci fizičko imaju u sportskim objektima na Adi Ciganliji, zahvaljujući tome što zakup plaća Skupština grada. O izgradnji nove fiskulturne sale, što bi finansirala opština Čukarica, više puta je bilo govora, ali dosad ništa konkretno nije urađeno.
Da su fiskulturne sale u osnovnim i srednjim školama u Srbiji u izuzetno lošem stanju potvrdilo je i nedavno istraživanje Ministarstva za omladinu i sport, sprovedeno u 1.533 obrazovne ustanove, od kojih je 906 škola iz gradskih i 627 iz ruralnih sredina.
Prema rezultatima tog istraživanja, 36,5 odsto škola nema veliku salu, dok je u gotovo polovini škola površina velike sale manja od 450 kvadratnih metara. Od 744 škole u kojima je površina sale manja od 450 kvadrata, dve trećine sala nije opremljeno po normativu. Čak 77,6 odsto škola nema malu salu, a 15,6 ima, ali je njena površina manja od 150 kvadrata. Ipak, većina tih sala nije opremljena po normativu.
Istraživanje stanja sportskih objekata u obrazovno-vaspitnim ustanovama je pokazalo i da samo 12 škola ima bazen, od čega je sedam u skladu sa propisanim standardima. Najviše je škola sa bazenom, tačnije pet, u Beogradu, dve su u šumadijskom okrugu, a po jedna u pećkom, srednjobanatskom, zlatiborskom i borskom okrugu. Teretanu poseduju 42 škole, ali je samo 17 opremljeno po normativu.
Rezultati su nešto bolji kada je rečo stanju otvorenih sportskih terena: 60,6 odsto škola ima igralište za rukomet, 48,5 procenata poseduje igralište za košarku, trećina škola ima igralište za odbojku, 36,2 odsto ima igralište za mali fudbal, a 19,6 odsto škola poseduje jamu za skokove.
Vladimir Todić, sekretar za obrazovanje u Skupštini grada Beograda, kaže za Danas da Sekretarijat za obrazovanje izdvaja sredstva za zakup sportskih objekata ukoliko škole nemaju svoje fiskulturne sale. Za te namene u ovoj školskoj godini je odvojeno 64,5 miliona dinara, za deset osnovnih i 22 srednje škole.
– Planirano je da 2009. bude završena izgradnja fiskulturnih sala u Batajnici, Sremčici i Jagnjilu kod Mladenovca i da počne izgradnja sala u Zemun Polju i OŠ „Sonja Marinković” u Zemunu. U toku je izrada projekata za izgradnju fiskulturnih sala u još šest osnovnih i srednjih škola. Planiramo da nastavimo sanacije postojećih sala, kao i opremanje sportskim rekvizitima. Tačan iznos sredstava za ove namene znaćemo kada bude završen finansijski plan Sekretarijata za obrazovanje za 2009. godinu – kaže Vladimir Todić.
Đačke želje suprotne mogućnostima
Školska praksa, ali i brojna istraživanja, svedoče da učenici često izostaju sa časova fizičkog vaspitanja, a među razlozima te pojave svakako je i loše stanje sportskih objekata. Direktori nekoliko beogradskih škola s kojima smo razgovarali tvrde da su deca mnogo više zainteresovana za takozvani treći čas fizičkog vaspitanja, odnosno sport kao izborni predmet, i da je upravo to način kako da se kod mladih razvije svest o značaju redovne fizičke aktivnosti. Problem je, ipak, što se đačke želje mahom ne poklapaju sa mogućnostima škola. Direktor OŠ „Laza Kostić“ Milorad Jaukovićkaže za Danas da je njegova škola među najopremljenijima u Beogradu i da to, ali i činjenica da deca mogu da izaberu sport koji vole, značajno utiče da ne izbegavaju časove fizičkog. „Ne verujem da bi bio ovako veliki odziv učenika na časovima fizičkog da su uslovi rada kao u drugim školama“, kaže on.
Izvor:Danas
