Ilegalna trgovina krevetima u studentskim domovima ne jenjava ni ove godine. Mesta dostižu cenu i do 450 evra
Ilegalna trgovina mestima u studentskim domovima ovih dana je u punom jeku. Kreveta ima manje nego akademaca koji bi da se usele. Od 8.318 studenata koji su dobili pravo da ove školske godine stanuju u domu većina će to i učiniti, ali nije malo ni onih koji će ovu beneficiju bar pokušati da unovče. Potražnja za domskim smeštajem višestruko je veća od ponude, pa dogovor za ustupanje mesta, kršenjem propisa, dostiže cenu i do 450 evra. Forumi studenata, hodnici domova i fakulteta, stabla i bandere u okolini ovih institucija preplavljeni su oglasima: „Kupujem samicu u Karaburmi, plaćam 200 evra”, „Menjam mesto u ’Studenjaku’ za Karaburmu, bez doplate”, „Kupujem muško mesto u Patrisu, hitno”, „Treba mi krevet, keš odmah”.
Švercovanje u domu isplativije je od rentiranja privatnog smeštaja. Nekoliko stotina evra mita i, u zavisnosti od kategorije, od 700 do nešto više od 1.000 dinara mesečne stanarine u domu je mnogo manje nego kirija za stan. Ova računica, kažu studenti, presudna je za njihovu odluku da čak i za sva vremena rizikuju mogućnost učestvovanja na konkursu Studentskog centra za mesto u domu. Ukoliko ih nadležni „uhvate”, na raspodelama se više nikada neće naći.
Iskusni domski ilegalci kažu da kod njih strah ne postoji jer su „u šemi” sa portirima.
– Moj drugar radi na prijavnici i zamolim ga da malo zažmuri. Jedna koleginica mi je ispričala da ona „svog” portira podmićuje – priznao je student sa dužim stažom „nevidljivog stanara”.
Radi bolje kontrole onih koji ulaze u domove, kako kaže Dragan Vujić, šef Službe za bezbednost studentskih domova, na svakom ulazu su studenti redari. To su visokoškolci zavidnog proseka, uglavnom studenti Fakulteta za bezbednost. Oni se biraju iz redova stanara bloka, dobro poznaju komšije, i uspešniji su u otkrivanju uljeza.
– Pored svih naših napora, ne uspevamo da iskorenimo familijarnost i kumstva, najveće „bolesti” radnika obezbeđenja – kaže Dragan Vujić.
Masovne zloupotrebe pojavile su se, prema rečima Jovana Mitića, pomoćnika direktora za organizaciju i razvoj, devedesetih godina prošlog veka, kao posledica nedaća i poremećaja sistema moralnih vrednosti koje je doneo ratni vihor. Mesto se tada prodavalo za 50 nemačkih maraka.
Momak koji je 2006. godine „skinut sa budžeta”, priča da se uselio u sobe koje zvanično nisu zavedene, a nastale su preuređivanjem vešernica u drugom i trećem bloku „Studenjaka”. Za ovu pogodnost potplaćivao je, kaže, čitavu hijerarhiju kontrolora.
Malverzacijama u studentskim domovima na put se stalo unapređenjem računarskog sistema za evidenciju i uvođenjem čip-abonentskih kartica sa fotografijom korisnika. Identitet svakog stanara, zahvaljujući ovoj novini, može se proveriti za nekoliko sekundi, a da bi bespravno boravio u sobama i apartmanima Studentskog centra mora imati karticu sa takoreći istom fotografijom. Jedna buduća hemičarka izjavila je da je rezolucija skeniranih fotografija nekvalitetna, i da ona zahvaljujući tome uspeva lažno da se predstavlja.
– Fotografije na čip-karticama zavidnog su kvaliteta – tvrdi Miroslav Sarić, šef službe smeštaja i dodaje da je prošle godine evidentirano samo 99 osoba koje su svoje mesto u domu ustupile nekom drugom, kao i da ih računarski sistem automatski izbacuje sa svake rang-liste Studentskog centra.
Da li su oni te ustupke napravili u zamenu za pare, ili ne, ne može se utvrditi – kaže Miroslav Sarić, šef službe smeštaja u Studentskom centru.
I za zamene mesta, takođe, uzima se novac. Najveći broj manipulacija jednim mestom, prema sećanju Jovana Mitića, pomoćnika direktora za organizaciju i razvoj, izvela je studentkinja čije je poslednje odredište, 31. po redu u toku jedne godine, bilo u domu „Košutnjak”. Da bi rešili ovaj problem, čelnici Studentskog centra, odlučili su da se mesto može zameniti samo dva puta, i to jedanput pre useljenja i jednom u toku boravka.
Godinama najviše ilegalaca stanuje u domu „Karaburma”. Sudeći po oglasima tako će biti i u školskoj 2008/2009. godini. Studenti pokazuju izuzetnu maštovitost u skrivanju. Služba za bezbednost počela je da prati čak i sajtove, kako bi uspela da sazna ko im sve stanuje u „kući”. Da bi rešila problem moraće da „prečisti” i sopstvene redove. Kršenje propisa, međutim, najviše pogađa budžetske studente koji ostaju ispod crte. U krevetima koji bi im, nepopunjavanjem dodeljenih mesta, pripali, spavaju neki drugi – oni koji se ne libe podmićivanja.
Izvor:Politika
