Kontroverzni filozof obrazovanja Ivan Ilič umeo je istaći i sledeće: "Deca su se u Evropi pojavila zajedno sa džepnim časovnikom i renesansnim hrišćanskim zelenašima." Ilič zapravo želi reći kako do renesanse i prvih perioda modernizacije deca nisu smatrana preterano zasebnom i specifičnom društvenom grupom. Kao takva, u društvenom smislu nisu ni postojala.
Iako su, naravno, deca oduvek bila tu, nije im se pripisivao neki osobeni kvalitet koji bi od njih činio karakteristični sloj prema kojem se tada valja karakteristično i odnositi.
Na sličan način, iako je oduvek bila tu, omladina se "pojavljuje" u Srbiji. Najednom se govori o "mladosti Srbije" (Koštunica) ili "srpskoj mladosti" (Ilić), a epiteti su karakteristično pozitivni i politički dodvoravajući.
Mnogi ostali, međutim, kao da najednom otkrivaju mlade u Srbiji koji su desničari, nacionalisti, ksenofobi, konzervativci, klerikalci, ili čistokrvni fašisti. A i svi oni su oduvek tu. Projekat "Sakrij babi ličnu kartu" besmislen je u predizbornoj Srbiji. Obraz, Nacionalni stroj, Pokret 64 županije, Pokret 1389. i ostali imaju omladinu za članstvo. Beli šengen ništa ne znači svom onom omladinskom mnogobroju koji se nije potrudio ni da izvadi pasoš. Vizne olakšice mnogima znače olakšati se na vizu. Mlade homoseksualce tuku mladi, a ne penzioneri. Na fudbalskim tribinama na kojima se peva "Nož žica Srebrenica" prisutna je omladina, a ne isturena odeljenja gerontoloških centara.
Sociolog Majk Mejls čuven je po studijama u kojima razbija stereotipe i mitologije koje u američkom društvu vladaju o američkoj omladini. Iscrpnim istraživanjima i statističkim argumentima, ovaj autor svedoči kako su alkohol, droge, oružje, nasilje i kriminal zapravo karakterističniji za sredovečnu Ameriku, a ne za mlade. Ponešto mitologije o omladini razbijeno je i u Srbiji, dinamikom razbijanja prozora po ambasadama i restoranima brze hrane. Nažalost, stereotip koji se ovde glasno pokazao kao besmislen onaj je o mladima kao (apriori) proevropskim i progresivnim elementima srbijanskog društva. Za taj stereotip o mladima u Srbiji zaslužni su ponajpre studentski protesti 1996/97. i pokret "Otpor".
Zaboravlja se da i ovi vredni projekti postaju masovni i primetni tek kada se delu studentske mlađarije pridružuju oni nešto stariji i stranački ofarbani pojedinci. Obrazovani nacionalisti su u pravu: "mladost Srbije" nisu (samo) evroatlantske integracije, mir, ljubav i tolerancija.
Kakvi su onda mladi u Srbiji? Prvo, "mladi" zaista ne postoje. Ilič nije bio u pravu: modernizacija i industrijalizacija doprinose raslojavanju i diverzifikaciji društva, pa samim tim i omladine. Kolektivno "mladi" tada nestaje, a ne postaje. Ljudi se od tada počinju razlikovati po brojnim karakteristikama: od materijalnog stanja do supkulturnih kurioziteta. Drugim rečima, mlad je i Rom iz kartonskog naselja i bogata gimnazijalka koja živi za izlaske; i anarho-panker iz Novog Sada i bogomoljac iz "Dveri srpskih"; i studentkinja likovne akademije i šegrt kod auto-limara, inače "vatreni navijač Zvezde". Godina rođenja isuviše je skroman parametar da bi ljude povezao u homogenu grupaciju o kojoj se može suvislo govoriti.
Šta se onda može reći? Da su "mladi" upravo onakvi kakav je i dobni ostatak Srbije.
Eventualno, sa malo više energije da nešto slupaju ili kreativno promene. Većina je za ulazak u EU, ali se ne bi ženili Albankom. Smatraju da je dobro biti tolerantan, ali homoseksualce smatraju izopačenicima. Za vladavinu prava, ali da se Srbima ne sudi u Hagu. Tranziciono zbunjeni, u bućkurišu između konzervativizma i izazova modernog društva, skloni manipulaciji i lakim rešenjima. Iveri ponekad zaista ne padaju daleko od klada.
Tačno je da Srbiji nedostaje društveni konsenzus – iliti famozno nacionalno jedinstvo – o temeljnim društvenim pitanjima. Ovo pitanje, međutim, nije (samo) problem Kosova u okviru ovih ili onih granica. Već pitanje šta je to bilo 5. oktobra: da li pobeda marionetske ispostave zlih Amerikanaca i Evropljana ili pobeda kvalitetnije ideje o mestu Srbije u svetu? Zašto Kosovo nije u Srbiji: zato što ga otimaju "svetski moćnici" ili zato što ga režim Miloševića i Šešelja gubi zbog ratnih zločina? Da li je Zoran Đinđić "zaslužio metak" ili je posredi bio državni udar? Da li su kriminalne aktivnosti Legije Srbiji donele dobra ili zla? Problem je što su u Srbiji svi ovi stavovi podjednako dominantni i opticajni. Mladi će, kao i svuda, odabirati one stavove koji su trenutno popularniji, "in" ili kul. A koja će od slobodno lelujajućih političkih ideja i da se prilepi za omladinca ili omladinku? Znajući da je lakše mitingovati nego učiti, mahati zastavom nego rmbati – odgovor je lako pretpostaviti. Vudi Alen je jednom prilikom rekao: "mladi ljudi mi nisu dokazali da vole dobre filmove ili dobro pozorište. Filmovi koji se prave za mlade nisu sjajni filmovi, nisu inteligentni. Već su to blokbasteri sa specijalnim efektima. Komedije su glupave, prepune toaletnog humora, nimalo sofisticirane. I to su stvari koje mladi ljudi prihvataju. Ne idolizujem mlade". Umotvorina "na mladima svet ostaje" besmislena je u svom truizmu. Samo što će u slučaju omladine Srbije, moderni svet izostati.
Komentar preuzet iz lista
Izvor: Danas
