Mladi u Srbiji znatno su zadovoljniji vlastitim životom nego stanjem u društvu, pokazalo je istraživanje o učešću mladih u društvenom životu, realizovano na osnovu ankete sprovedene krajem prošle godine. Ministarstvo omladine i sporta, koje priprema nacionalnu strategiju za mlade, organizovalo je istraživanje da bi došlo do što jasnije slike stvarnosti, što će pomoći da se omladinska politika skroji u skladu s potrebama mladih.
U anketi su učestvovala 4.794 ispitanika od 15 do 30 godina, a analizirani su njihova percepcija društvenih i političkih dešavanja, opšti stepen i konkretni oblici njihovog aktivizma. Pokazalo se da su najmlađi, od 15 do 19 godina, najzadovoljniji vlastitim životom (72 odsto). Pored sasvim mladog životnog doba, to zadovoljstvo je u relativno visokoj korelaciji i sa stepenom postignutog obrazovanja.
Zanimljivo je i da se čak oko tri četvrtine ispitanih (74 odsto) izjasnilo za neko od pozitivnih raspoloženja, kao što su vera da će uskoro biti bolje i izražena nada i optimizam, dok se tek svaki peti (21 odsto) opredelio za neko od negativnih raspoloženja: revnodušnost, zabrinutost, strah, bes, osećaj nemoći/beznadežnosti. Ipak, i pored velike doze vere u bolju budućnost, svega 11 odsto spremno je da učestvuje u promenama, odnosno malo je onih koji bi se lično angažovali da se to i postigne.
Na pitanje šta je za njih bolje: siguran posao, bez obzira na to kolika je plata, ili onaj kojim se može zaraditi, pa makar radno mesto bilo nesigurno – mladi su spremniji za ovo drugo. Svaki treći budućnost vidi u pokretanju sopstvenog biznisa, a visok je procenat onih koji priželjkuju posao u stranoj firmi. U odnosu na opštu populaciju, mladi imaju više preduzetničkog duha, a prednjače studenti i visokoobrazovani.
Percipirajući probleme u društvu, oko dve petine ispitanika izdvojilo je nezaposlenost kao gorući problem u mestu u kojem žive, dok je na drugom mestu nedostatak kulturnih i sportskih dešavanja. Problem su im i mali uticaj mladih na dešavanja, nemanje informacija o mogućnosti angažmana, postojeći obrazovni sistem i kvalitet nastave, male mogućnosti za učenje van škole. Izjašnjavajući se o opštem stepenu aktivizma mladih, najveći broj ispitanih, 48 odsto, smatra da je aktivizam poželjan umereno i povremeno.
Samo tri odsto ima sasvim negativan stav, podjednak procenat je uglavnom aktivnih i uglavnom neaktivnih, a pet odsto ima veoma pozitivno mišljenje o aktivizmu, koji je prepoznat kao poželjan tip ponašanja. Slično mladima u zemljama EU, i kod nas ima onih vrlo spremnih da budu aktivni u različitim oblicima građanskih inicijativa, ali i institucionalnih kanala za učešće u građanskom životu, kao i onih sasvim nezaintersovanih.
Naša omladina, pokazalo je istraživanje, najaktivnija je u sportskim organizacijama, zatim u đačkim i studentskim, te hobi udruženjima. Najmanje su članovi sindikalnih, političkih, strukovnih i profesionalnih organizacija. Među zaposlenima do 30 godina, 13 odsto je u sindikatu, ali je samo pet odsto aktivista. Najstarija grupa ispitanika, od 25 do 30 godina, aktivnija je u strankama, profesionalnim organizacijama, kućnim savetima, mesnim zajednicima, oni od 20 do 24 godine su najangažovaniji u verskim, omladinskim i hobi organizacijama, a najmlađi, od 15 do 19 godina, najradije u sportskim klubovima ili KUD-ovima.
Izvor: Dnevnik
