Iako su predavanja i vežbe obavezni, na mnogim fakultetima studenti mogu da dobiju neophodni potpis profesora ako plate nekoliko hiljada dinara.Prelazni period u primeni Bolonjske deklaracije koji će potrajati i ovu godinu uneo je veliku zbrku na visokoškolskim ustanovama.
Iako fakulteti tokom čitave godine „treniraju strogoću” i ponavljaju da su vežbe i predavanja obavezni, jer novi nastavni planovi i programi podrazumevaju aktivnost studenata na nastavi, za upis naredne godine negde je dovoljno samo da akademci imaju dovoljno dubok džep da plate potpise profesora.
Takođe, na mnogim ustanovama odobren je bezuslovan upis viših godina studija akademcima koji uče po starim nastavnim planovima i programima. Tako će četvrtu godinu studija moći da upiše student koji još nije položio sve ispite iz druge godine, a nije ni redovno pohađao nastavu.
Neki od njih će apsolventski staž dočekati i sa više od deset nepoloženih ispita.
Beogradski Građevinski fakultet istakao je na oglasnoj tabli da svi studenti narednu godinu mogu upisati i bez tri potpisa kojim profesori potvrđuju da je student redovno pohađao obaveznu nastavu.
Jedan potpis košta 8.000 dinara, pa za ovu uslugu pojedinci moraju da izdvoje čak 24.000 dinara.
U ovoj ustanovi ističu da sticanje potpisa uglavnom podrazumeva izradu određenih elaborata i da je uprava naložila profesorima da se dogovore sa studentima kako da ispune uslove neophodne za sticanje potpisa.
Takođe, na ovoj ustanovi, kao i na beogradskom Saobraćajnom fakultetu, studentima treće i četvrte godine odobren je bezuslovan upis u narednu godinu.
Iako pojedini predstavnici akademaca smatraju da im je ovim ustupkom učinjena „medveđa” usluga, rukovodioci smatraju da drugog rešenja nije bilo.
– Nastavno-naučno veće odobrilo je bezuslovan upis naredne godine studentima koji rade po novim nastavnim planovima i programima, jer nemamo prostorne ni kadrovske kapacitete koji bi nam omogućili da organizujemo nastavu za treću godinu studija i po novom i po starom programu.
Bilo je nemoguće da studenti koji su prošle godine odslušali treću godinu, a nisu dali uslov za četvrtu, obnavljaju godinu jer bi onda morali da uče po novim nastavnim planovima.
Razlike su toliko velike da bi dobili i neke nove ispite sa prve godine – objašnjava Jasna Plavšić, prodekan za nastavu Građevinskog fakulteta.
Prema njenim rečima, ovo nije prvi put da na ovoj ustanovi vladaju vanredna pravila jer je do sličnih situacija dolazilo svaki put kada bi se menjali nastavni planovi i programi.
– Na četvrtoj i petoj godini imamo daleko veći broj studenata nego što je uobičajeno. To nam stvara i probleme u nastavi jer nemamo dovoljno velike učionice. Ipak, izdržaćemo – ističe naša sagovornica.
Iako je uprava fakulteta svesna da će veliki broj studenata upisati apsolventski staž sa gomilom nepoloženih ispita, prethodna iskustva, kako kažu, pokazuju da većina njih ipak uspe da ispuni svoje obaveze i stekne diplomu.
Dodatne probleme visokoškolskim ustanovama donela je i odluka Ministarstva prosvete da se prag prolaznosti neophodan za upis naredne godine smanji sa 60 na 37 bodova.
Tako su fakulteti Novosadskog univerziteta, po preporuci Senata, dobili dozvolu da, ukoliko žele, svaki bod koji studenti prenesu u sledeću godinu dodatno naplate.
To je izazvalo buru protesta na Pravnom i Filozofskom fakultetu čiji su akademci koji prenose odobrenih 20 bodova, prema prvobitnoj odluci uprave, morali da plate od 1.000 do 1.800 dinara po poenu.
Odluka je ukinuta, bodovi se ne plaćaju, ali zato polaganje svakog prenesenog ispita košta 3.000 dinara na Filozofskom, odnosno 6.000 dinara na Pravnom fakultetu.
Studenti novosadskog Poljoprivrednog i Fakulteta tehničkih nauka, ne plaćaju prenos bodova ukoliko imaju potpis profesora da su odslušali sva predavanja i vežbe, dok se na Akademiji umetnosti i Tehnološkom fakultetu ovi nameti ne naplaćuju.
Izvor: Politika