Već petu sezonu u Međunarodnom volonterskom kampu na Specijalnom rezervatu prirode Zasavica borave mladi ljudi iz celog sveta koji rade na čišćenju okoline. Ove godine u kampu je boravilo njih desetak koji su radili na čišćenju pašnjaka Valjevac.
Ovo je samo jedan od dvadesetak kampova koje i ove godine organizuju Mladi istraživači Srbije….Tokom prvih deset dana avgusta na Zasavici ovi mladi ljudi imali su priliku da kroz volonterski rad na čišćenju rezervata od čvrstog otpada steknu nova poznanstva, razmene iskustva iz oblasti ekologije i upoznaju našu zemlju, njene ljude i običaje.
Ove godine vođa kampa bila je Ana Ljubojević, iz Novog Sada, aktivistkinja Mladih istraživača Srbije. Prema njenim rečima, kamp je dobro organizovan, a i pored svakodnevnih obaveza, imali su vremena da naprave nekoliko jednodnevnih izleta do Novog Sada, Fruške gore i Sremske Mitrovice.
Za većinu učesnika kampa ovo je bila prva poseta Srbiji. Tako osamnaestogodišnji Kanađanin Aleks Leferv, koji živi u Montrealu kaže da se za učešće u ovom kampu prijavio prvenstveno zato što je želeo da sazna kakav je život u nekoj od zemalja iz postkonfliktnog perioda.
On kaže da je iznenađen gostoprimstvom i srdačnošću ovdašnjih ljudi i da nije očekivao ovako topao prijem i dobrodošlicu. "Prihvatili su me kao nekoga svog i to mi se najviše dopalo. Takođe, svidelo mi se i to što imate ovakvu netaknutu prirodu, poput ove na Zasavici" – rekao je Aleks Leferv.
Dvadesetosmogodišnji italijan Lorenco Bekaro je najstariji učesnik ovog kampa. Po zanimanju je profesor istorije i geografije, a ovo mu je treća poseta Srbiji. Kaže da je Srbiju već posetio ove godine u aprilu i da je tada boravio u Novom Sadu.
"Nakon toga sam bio i na Exit-u, a evo sada, kao učesnik volonterskog kampa, po treći put sam ovde, u vašoj lepoj zemlji – objašnjava Lorenco, dodajući da bi Srbiju voleo da poseti i zimi, jer je radoznao da vidi kako izgleda Novi Sad pod snegom.
Vera Mejvis, studentkinja umetnosti iz Holandije, kaže da joj je ovo prva poseta Balkanu i da joj život u kampu veoma prija, kako zbog društva, tako i zbog susreta sa netaknutom prirodom, s obzirom na to da je ona rođena i odrasla na gradskom asfaltu.
U Specijalni rezervat prirode ove godine doputovale su i dve Parižanke – dvadesetogodišnja Lor Sabatije, studentkinja komunikacija i dvadesettrogodišnja Marion Baro, studentkinja istorije umetnosti.
Želele su da pobegnu iz gradske vreve i bar desetak dana budu u kontaktu sa prirodom, pa je to bio razlog njihovog dolaska u kamp. Lor je već ranije učestvovala na sličnim kampovima u Češkoj i Estoniji, a kaže da joj se ovaj način alternativnog turizma dopada, jer tako može bolje da upozna geografiju zemlje u kojoj boravi.
Iako se u Srbiji, prema njenom mišljenju, još vide tragovi komunizma, Lor je oduševljena našim gradovima, koji su idealni za "život po meri čoveka".
Njena sugrađanka Marion ističe da je život u kampu veoma zanimljiv, a da je društvo koje tu boravi simpatično i veselo.
-Za kamp sam se prijavila kako bih na najbolji način osetila duh Balkana i videla zemlje Istočne Evrope, jer je to jedinstvena prilika da se upoznam sa kulturom ovog podneblja. Moj utisak je nakon boravka ovde, da su za ulazak vaše zemlje u Evropu jedina prepreka ekonomski razlozi – kaže Marion Baro iz Pariza.
Iz Holandije u kampu ove godine boravi student fizike Oto Barten. Iako pomalo razočaran Srbijom, jer je očekivao da to bude "neka sasvim egzotična zemlja", kaže da se ovde oseća opušteno i prijatno, kao da je na odmoru.
Vreme je lepo, iako je previše toplo u odnosu na klimatske uslove koji vladaju u Holandiji. Dobra je i hrana, a posebno mi se dopadaju ljudi, koji su sasvim opušteni i uvek spremni za druženje – kroz osmeh kaže Oto.
Osamnaestogodišnja Natalija Trajbalova na Zasavicu stigla je iz Bratislave. Prvi put učestvuje u kampu ovakve vrste i kaže da se nije pokajala, jer boravak ovde predstavlja dragoceno iskustvo.
"Upoznala sam dosta novih prijatelja sa kojima ću sasvim sigurno i dalje ostati u kontaktu" – kaže Natalija Trajbalova iz Bratislave.
Kamp je zvanično zatvoren 10. avgusta, međutim, druženje su nakon toga ovi mladi ljudi nastavili u Novom Sadu, a potom odlaze svojim kućama. Na rastanku su svi listom rekli da će i sledeće godine učestvovati kao volonteri u kampovima. Ko zna, možda baš u Srbiji.
Gradovi u Srbiji pravi evropski
"Gostoprimstvo i srdačnost je ono što ću uvek isticati kao svoj najjači utisak. Pored toga, prijatno me je iznenadila i činjenica da su gradovi u Srbiji pravi evropski, naročito Beograd, koji mi se posebno dopao.
Očekivao sam da ću videti tragove bombardovanja, mislio sam i da ljudi žive u velikom siromaštvu, ali drago mi je što to sve, ipak, nije tako" – ovako o svom boravku u Srbiji priča Đulijo Kataldi sa Sicilije.
Izvor: Danas
