Ja sam gay, to nikome nisam rekao

0
SHARE

Pitanje:

Pozdrav. Ovako. Imam jedan problem i treba mi savet. Ja sam gay, to nikome nisam rekao, čak ni porodici. Imam 22 godine. Živim u vrlo malom mestu. Poslednjih godina sam pod velikim stresom, jer mi je postalo vrlo teško da krijem svoj identitet, zbog toga što verujem da ću ako priznam drugima da sam gay, naići na nerazumevanje, osudu, a možda čak i na nasilje. Poslednjih godina situacija je postala zaista nepodnošljiva. Potpuno sam izgubio samopouzdanje. Retko izlazim i retko se družim sa ljudima. Uvek mislim na to šta će ko da pomisli, šta će da kaže, ili ne daj Bože, da li će neko fizički da me napadne. Popustio sam dosta na fakultetu, štaviše potpuno sam ga zapostavio zbog navedenog stresa. Inače do pre nekog vremena, imao sam dobre dugogodišnje i bliske prijatelje, koji su se potpuno udaljili od mene kad su čuli neka nagađanja o mojoj seksualnoj orijentaciji. To me je dosta razočaralo, i uzrokovalo tome da sada nemam poverenja ni u koga. Ima još nešto što je važno napomenuti. Najteže mi pada to što sve to moram da krijem od porodice. Često se osećam kao da i nisam deo porodice, jer vrlo bitan deo svoje ličnosti krijem od njih. Mislim da bi mi njihova podrška u ovom trenutku značila, šta više bila bi mi od presudnog značaja, mada ne verujem da bih je dobio. Izokola sam ispitao roditelje šta misle o homoseksualnosti i oni to u potpunosti poistovećuju sa pedofilijom, izražavaju mržnju prema gay populaciji, tako da nisam spreman ništa da im priznam. Kao što rekoh ne bih naišao na podršku već na potpunu osudu, što me duboko pogađa. Ta moja napetost uzrokuje mnoge konflikte i nepotrebnu tenziju u porodici. Hteo bih da napomenem da sam imao dosta problema u toku života, sa ljudima koji su sumnjali da sam gay. Voleo bih da me posavetujete kako da prevaziđem stres, koji mi je nepodnošljiv, kako da povratim samopouzdanje i sakupim energiju i prevaziđem probleme. Veliki pozdrav i unapred hvala.

 

Odgovor:

Poštovani Nenade, zaista nije lako godinama kriti svoju gej seksualnu orijentaciju od svih ljudi koje srećeš, živeti u strahu od fizičkog napada, suočavati se sa gubitkom prijatelja zbog glasina koje kruže, kao i u svemu tome nemati podršku porodice, tj. u porodici osećati izolaciju umesto pripadnosti. Bilo bi dobro kada bi mogao da pronađeš u svojoj porodici ili široj familiji, osobu finijeg duha kojoj bi mogao da se poveravaš na diskretan način, i koja bi mogla da ti pruža pomoć i podršku. Isto važi i za širu zajednicu ljudi u tvom mestu, ne mogu tvrditi da takvih osoba ima kao i da ih je lako pronaći, ali, možda bi bilo od koristi da počneš da tražiš osobu sa kojom bi mogao da imaš blizak i iskren odnos. Takođe, mislim da bi fakultet mogao da bude tvoja izrazita šansa za izlazak iz problema, recimo tako što ćeš pojačanim trudom i zalaganjem, ga završiti, a onda kao fakultetski obrazovan čovek, takođe uz pojačan trud i zalaganje, pronaći posao u nekom većem gradu sa više šansi da nađeš ljude koji će prema tebi biti dobronamerni, prijatelje, a naravno i dečka. Do tada, internet je jedan od dobrih načina povezivanja sa ljudima izvan tvog mesta življenja, obraćanje gej grupama i udruženjima može pomoći u ublažavanju i postepenom rešavanju problema koji te muče, kao i u dobijanju jedne generalne podrške – koju ti svakako zaslužuješ. Takođe, pokušaj da nalaziš podršku za sebe u samom sebi, otkrivaj i jačaj svoju unutrašnju snagu, siguran sam da je poseduješ. U mislima i fantaziji, u potpunom miru, poneguj sam sebe, pomiluj sam sebe, pruži sam sebi podršku, odobravanje, ohrabrenje, utehu, kaži sam sebi da vrediš, da si jak, da ćeš izdržati i da ćeš postepeno naći izlaz. Srdačni pozdravi, Jovan Ratković.