Nedostatak samopouzdanja potiče od mog nezadovoljstva sopstvenim telom

0
SHARE
pitanje :
Poštovani, U jednom od vaših odgovora, na žalost prepoznala sam se što je i povod ovog pisma. To bi konkretno bila ova vaša rečenica: „U procesu savladavanja sumnje u sebe i manjka samopouzdanja, najgora je pasivnost i ne činjenje ničega, uz kvazi-intelektualno „objašnjavanje“ sebi ovoga i onoga, dok konkretna akcija izostaje ili se unedogled odlaže.“

(http://www.youth.rs/pitanjaaodgovori/kako-umanjiti-sumnju-u-sebe-i-povecati-samopouzdanje ) Imam par stvari koje bih vam izložila, pa se unapred izvinjavam što ce ovo biti možda malo duže pismo. 1.Da, ovo „ kvazi-intelektualno „objašnjavanje“ sebi ovoga i onoga“ je zapravo priča mog života. Imam 20 godina, studiram sociologiju, ali poslednjih par godina vodim „unutrašnje samodestruktivne borbe“. Ja jednostavno nisam u stanju da tek tako neshto uradim. Odnosi sa momcima, samom sobom, bilo koja situacija mora da se analizira, da se razmotre sve moguće opcije, kako i zašto, za i protiv. I to je stvarno postalo jako naporno, ali više ne znam kako to da zaustavim. I više puta se pokazalo u praksi da dok se ja „smislim“ prilika prođe. Jednostavno imam previše „ praznog prostora“ utrošenog na besmislena razmišljanja. Šta činiti? 2.Nedostatak samopouzdanja. Ovo definitivno potiče od mog nezadovoljstva sopstvenim telom. Borbu sa kilogramima vodim, pa oduvek rekla bih. Samo što je ovde nekako naopaka situacija. Nije problem započeti dijetu, problem je kad dođu rezultati. Normalnoj osobi bi valjda to bila motivacija da nastavi, i nagrada za trud. Ali ne i meni. Kako dodju neki rezultati(ne rezultat kao ostvaren cilj, vec rezultat kao mali korak do tog cilja), dijeta se završava. Verujem da to ima veze sa „ napuštanjem sigurne zone“ , možda i grešim, ali kako preći taj zid? 3.Nedostatak discipline.Ovo se odražava u sim aspektima života. Zapravo, oduvek sam mislila da imam problem da se organizujem. Ali sada mislim da ja umem savršeno da organizujem vreme, ali da ne umem to da ispoštujem. Da li možda imate neke predloge, korake samodiscipline.. Hvala unapred i srdačan pozdrav.
odgovor:
Poštovana Stojo, mislim da si na racionalnom nivou odlično sebi objasnila svoj problem i način na koji ga ti „održavaš u životu“. Da bi taj način promenila u suprotan način, način da podržiš sebe u ostvarivanju svojih potreba i želja, izgleda da je neophodan i jedan drugi napor, a to je da doživiš i proživiš određene iracionalne tj. emocionalne doživljaje koji stoje u osnovi ovih tvojih problema. Najbolji način da se direktno uhvatiš u koštac sa ovim svojim doživljajima (koje čini se potiskuješ u drugi plan, „razvodnjavaš“ i „guraš pod tepih“ svojim opsesivnim mislima) je proces psihološkog savetovanja. Najbolje je da ga bez odlaganja započneš. Besplatna psihološka savetovališta za studente postoje u studentskim poliklinikama, u Domu Omladine i SKC-u u Beogradu, kao i u nekim drugim gradovima kao što su Novi Sad, Niš… Srdačni pozdravi, Jovan Ratković.