Njihov metod da zadrže mlade je stipendiranje studija, nakon čega su stipendisti u obavezi, ukoliko je to moguće, da se po završetku fakulteta zaposle u rodnom gradu.
Jedan od načina koji koriste je i privlačenje investitora kako bi otvarali nova radna mesta za meštane.
“Od 2002. do 2010. Subotica, Jagodina i Inđija imale su priliv stanovnika, dok su Šabac, Pirot i Zrenjanin beležili odliv”, kaže ekonomista Miroslav Zdravković.
Stopa rasta društvenog proizvoda od 2000. do 2005 u Šapcu je bila među najvećima, ali je to, kaže on, praćeno rastom produktivnosti kroz otpuštanja.
“Jedino je Inđija imala rast ukupnog broja zaposlenih i zaposlenih u prerađivačkoj industriji. Subotica je imala rast broja zaposlenih uz pad u prerađivačkoj industriji, a Jagodina pad broja zaposlenih i ukupno i u proizvodnji. Znači da su motivi za priliv stanovnika drugačiji. U Inđiji je to ekonomska perspektiva, u Subotici urbanost uz povoljan ekonomski ambijent, a u Jagodini neekonomski kvalitet života“, ocenjuje Zdravković.
Goran Ješić, gradonačelnik Inđije, kaže da je jedini način da se mladi zadrže jeste da im se pruži šansa i vizija budućnosti.
On objašnjava da je “za mlade ključna perspektiva, da misle da će imati fer šansu da nađu posao”.
“Prema našim anketama, čak 97 odsto studenata se vraća u Inđiju. Puno ulažemo u obrazovanje, imamo stipendije, ali trudimo se i da veći broj onih koji odrade stažiranje zadržimo u javnom sektoru gde bi najviše i želeli da rade. Veliki broj je posle stažiranja otišao i u privatne kompanije”, tvrdi Ješić.
I u Subotici nastoje, pošto imaju Ekonomski fakultet i više škole, da one koji studiraju u tom gradu i zaposle.
“Trudimo se da dolaskom novih investitora i otvaranjem novih radnih mesta ponudimo mladim i obrazovanim ljudima da se profesionalno ostvare u svom gradu. U prethodne dve godine ugovorili smo 1.375 novih radnih mesta“, kaže Saša Vučinić, gradonačelnik Subotice.
Zbog loših privatizacija u Subotici je poslednjih godina bez posla ostalo više od 2.000 ljudi. Međutim, od početka 2011. zaposleno je 1.430 lica i otvoreno na stotine novih radnih mesta.
U ovom gradu, pored Simensa, odnedavno radi i nemački Dunkermotoren i Norma grupa, dok Kontinental počinje izgradnju fabrike.
U saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, Gradska uprava je ove godine subvencionisala poslodavce sa po 130.000 dinara za novo radno mesto i s još 20.000 ako zaposle teže zapošljiva lica.
Iako su rezultati popisa još preliminarni, u opštini Lapovo su gotovo sigurni da u odnosu na prethodni popis imaju više stanovnika. Stipendiraju 45 studenata na različitim fakultetima koji imaju obavezu da se zaposle u toj opštini.
“Kad završe fakultet i ukoliko opština stvori mogućnosti za njihovo zaposlenje, stipendirani studenti su u obavezi da se vrate. Posla će biti u fabrici Kronošpan, koja će, kad se završi treća faza, ukupno zapošljavati 750 ljudi. Kad počne da radi Vaker Noison, biće još 400 novih radnih mesta i još novih 1.000 u budućnosti pošto radimo na boljoj iskorišćenosti termalnih izvora” navodi Dragan Zlatković, predsednik ove opštine.
S druge strane, pored pozitivnih pomaka, poznavaoci tvrde da postoji čitava armija nezaposlenih u manjim gradovima i selima koji nemaju sigurnu egzistenciju. Gradovi koji su privukli investitore samo su neznatno ublažili taj problem.
Kako kaže Nikola Pavičić, predsednik kompanije Tarket-Sintelon u Bačkoj Palanci, to su mahom gradovi blizu Beograda, uz autoput, i oni koji su investitorima olakšali posao brzim izdavanjem građevinskih dozvola.
“Nemamo nikakvu agrarnu politiku koja bi zadržala ljude na selu da ne vrše pritisak na gradove. Nezaposlenost je ogromna, kao i pritisak ljudi na velike administrativne centre koji su i centri dominantnih sektora, trgovine i bankarstva. Industrija, građevinarstvo i poljoprivreda u Srbiji zamiru i zbog sve težih uslova otpuštaju radnike”, tvrdi Pavičić.
U Bačku Palanku je došao Tarket, Karlsberg, Sufle, Nektar, ali je to, kako kaže, samo ublažilo nezaposlenost u ovom gradu koji je nekada bio industrijski.
Sličnog mišljenja je i ekonomista Miladin Kovačević, koji tvrdi da je trend takav da se iz svih gradova beži ka Beogradu, Nišu i Novom Sadu.
“Mera nejednakosti je samo pitanje proporcije, možda i starosti stanovništva, ali ta gravitacija je ekstremna”, tvrdi Kovačević. On upozorava da Srbija ima sistemski problem, lošu infrastrukturu koja ne može da izdrži toliku koncentraciju stanovništva u većim gradovima, unutrašnjost zemlje je ispražnjena, što je ogledalo snage države i vladavine zakona.
Inđija: Investicije od 100 miliona evra
U Inđiji su 2011. pokrenute investicije vredne 100 miliona evra. Reč je o 12 privatnih ili javnih projekata od kojih su neki već okončani, a većina bi trebalo da bude završena ove ili sledeće godine. Jedna je, recimo, gradnja autlet centra „Fešn park“ na pola puta od Novog Sada ka Beogradu. IGB automotiv, ćerka firma nemačkog „IGB bauerhina”, u Inđiji je već četiri godine. U 2007. se tu zaposlilo oko 100 radnika, a u 2010. skoro 500.
Šabac: Malo iseljavanja zbog posla
Iako prema zvaničnoj evidenciji NSZ više od 11.000 Šapčana traži posao, malo njih se odlučuje da promeni mesto boravka idući trbuhom za kruhom. Jedan od razloga su i programi zapošljavanja koje grad sprovodi već dve i po godine, kao i subvencije kamata za kredite namenjene razvoju privrede i zapošljavanje pripravnika. Do sada je na ovaj način zaposleno 530 radinika.
Svilajnac i Jagodina: Investicije i socijalni podsticaji
Svilajnac će do kraja ove godine realizovati oko 15 miliona evra čistih investicija. Panasonik, „Grin onli“, „Tri stan freš“, domaća mesna industrija Globus samo su neki od većih investitora u ovom gradiću. Fabriku VIS je kupio austrijski gigant Por. S druge strane, Jagodinci ne samo da ostaju u rodnom mestu nego je, prema grubim procenama, u pomoravsku prestonicu u poslednje četiri godine doseljeno oko 3.000 ljudi. Magnet za doseljenike bila su i socijalna davanja, preko 3.000 evra za sklapanje braka, te pomoć za trudnice i porodilje.
Izvor: B92
