Nezainteresovanost, rasejanost ili lenjost?

0
SHARE

pitanje:
Imam 26 god, radno iskustvo od 6 god po organizacijama, privatnim i državnim firmama. Ukoliko mi je neki posao nezanimljiv, bez obzira da li će me izbacitu sa posla ako se to ne uradi kako treba, ja nekako uvek nadjem nacina da ga zabrljam. to su najcesvce poslovi koji su jednostavni (administracija), dok komplikovane uradim UVEK bolje nego sto nadređeni očekuju.

Jesam ja lenja,previse oslonjena na svoje dobre strane u poslu, ili me gomila krupnijih planova ometai cini rasejanom…ne znam, ali ja pola posla zaboravim da obavim, pola ne znam gde sam zapisala ili ostavila, a ono sto uradim je traljavo. sada radim jako odgovoran posao jako puno sati, ali imam druge ljude koji se bave administracijom i rezultati su super. medjutim, ponudjen mi je posao koji obuhvata administraciju u jednoj spanskoj firmi na jednom projektu, sto mi super odgovata jer obozavam spanski i koristila bih ga svakodnevno, malo putovala, plata bi bila veca, posao blizi,krace radno vreme… ali bi posao obuhvatao dosta administracije, i plasi me da ne uradim posao loshe. kada bih znala da mogu taj posao zadovoljavajuce da radim, sigurno bih promenila posao. Da li moze da se nauci da se pamte stvari koje nam nisu bitne? Ja ih zapisujem, ali do temere ne znam sta sam zapisala da ako trazim posle dva dana neću razlikovati tu belešku od drugih. isto je i u saobracaju, mene kola ne zanimaju, a vozim od posla do kuce. medjutim ako duze vreme ne vozim, zaboravim neke stvari koje ni jedan vozac ne bi zaboravio – od ulica, do skretanja,prestrojavanja… Ulicu ni jednu ne znam da zapamtim, naziv ni jednog kafica u koje cesto izlazim… ali zatopamtim imena svih ambasadora, sve datume svega sto sam radila a da me je interesovalo, sta je ko kada rekao ako je bio zanimljiv, strane reči na nemogućim jezicima… jeli to neka vrsta selektivnog pamcenja ili lenjost? Da li znate kako bih mogla to da ublažim? hvala najepše! veliki pozdrav. Maja.

odgovor:

Poštovana Majo, možda je najtačniji odgovor – i selektivno pamćenje i lenjost. Zapravo, “selektivno pamćenje” zbog lenjosti da uložiš trud, napor i koncentraciju da zapamtiš informacije koje su važne za ostvarivanje tvojih dugoročnijih ciljeva. Naime, svi mi lakše pamtimo one informacije kojima lično pridajemo visoki značaj u odnosu na one koje lično smatramo za beznačajne. Neki doduše pamte gotovo sve, i bitno i nebitno. Pamćenje informacija koje te same po sebi ne interesuju, i istovremeno, znaš da je njihovo zapamćivanje važno za tvoje druge ciljeve (kao što je na primer dobro obavljanje svih radnih zadataka koje pred tebe postavlja poslodavac i to na poslu koji želiš da zadržiš zbog dobre plate i putovanja) – možeš poboljšati vežbom, znači namernim, planskim, osmišljenim ponavljanjem opaženih informacija, i planskim namernim preslišavanjem, radi što boljeg utiskivanja u dugoročnoj memoriji. Takođe, beleške možeš unapred da organizuješ na posebno struktuiran način, tako da to ne budu nabacane beleške bez ikakvog reda, već da to bude povezano, osmišljeno, na način na koji ćeš ti kasnije moći da ih upotrebiš, da brzo pregledaš beleške, izdvajaš ono što ti je bitno i upotrebljavaš za ono što ti treba. Ovo vežbanje pamćenja nije lako, tj. donosi frustracije. Uspeh u ovoj aktivnosti, svakako zavisi od tvoje motivacije da poboljšaš pamćenje u oblasti radnog mesta koje želiš da ostvariš, a osim motivacije, od nezamenljivog značaja je i odricanje, disciplinovanost i istrajnost. Što se tiče tvoje dileme da li da prihvatiš ili ne taj novi posao, odluku ćeš doneti sama, najbolje na osnovu analize odnosa potencijalne dobiti i potencijalnih rizika koje prihvatanje tog posla tebi lično donosi. Srdačni pozdravi, Jovan Ratković.