Trka za indeks „privatnika”

0
SHARE

sample-11.jpgPolaganje prijemnih ispita za upis na privatne visokoškolske ustanove u Srbiji počinje danas. Dok je termin za proveru znanja bio zajednički za sve državne fakultete, dotle je svaki od ukupno šest privatnih univerziteta sam odlučivao o datumu organizovanja prijemnih ispita.

Uprkos tome polaganja će se uglavnom svuda upriličiti početkom ovog meseca. Školarine se kreću od 750 do četiri hiljade evra u dinarskoj protivvrednosti i uglavnom se mogu platiti u nekoliko rata. Mesta ima za ukupno oko deset hiljada brucoša.

Među svršenim srednjoškolcima godinama je već popularan Fakultet za menadžment Univerziteta BK, jedne od najstarijih visokoškolskih institucija u našoj zemlji.

– Na ovom univerzitetu godišnje školarine se kreću od 1.200 do tri hiljade evra, koliko je, recimo, na pomenutom Fakultetu za menadžment. A četiri hiljade evra godišnje plaćaju oni koji prate nastavu organizovanu na engleskom jeziku. Školarina pokriva i izdatke za udžbenike, informatičke kurseve, osiguranje – objašnjava za „Politiku” pi-ar Univerziteta BK Vlada Mijailović.

Prema njegovim rečima, ovde se od 2. do 10. jula polažu klasifikacioni, a ne kvalifikacioni ispiti i oni su različiti od fakulteta do fakulteta. Recimo, za dobijanje indeksa za menadžment polažu se dva ispita: test inteligencije i opšte informisanosti.

Za ulazak u Akademiju umetnosti BK prijemni ispiti su sasvim drugačiji. Prema rečima direktora Akademije Dušana Đokovića, tu se pre svega proverava sklonost i darovitost kandidata. Na Katedri za filmsku režiju, gde mesta ove godine ima za sedam brucoša, provera sposobnosti trajaće tri dana. Prvog dana zainteresovani mladići i devojke treba da donesu i predaju VHS kasetu sa svojim kratkim igranim filmom dužine do pet minuta. Zatim će se kandidatima prikazati klasični igrani film. Potom sledi pismena analiza tog filma. Biće to zapravo svojevrsni test poznavanja filmske umetnosti. Sledećeg dana eventualni budući brucoši će dobiti nov zadatak – temu za petominutni dokumentarni film koji treba da snime i montiraju tog istog dana. Trećeg dana ispita kandidati će odgovarati na pitanja koja će biti u vezi sa prikazanim klasičnim igranim filmom i sa njihovim kratkim filmom sa početka ove priče.

Uprkos ovakvim prijemnim ispitima, mnogi mladi smatraju da je na privatnim visokoškolskim ustanovama mnogo lakše nego na državnim dobiti i indeks i diplomu. Mada većina svršenih srednjoškolaca uopšte ne zna kako se i šta uči na fakultetima, sklona je da prednost privatnih fakulteta vidi u kvalitetu nastave, boljim predavačima, većim i boljim šansama za posao.

Prema studiji Agencije za interaktivna istraživanja, mladi smatraju da je na privatnim visokoškolskim ustanovama „lakši put do diplome”, da se zapravo lakše uči jer ima manje studenata, manje su grupe na predavanjima, vežbama. Ima više prakse, bolji je odnos profesora sa studentima, lakši su i prijemni ispiti. Prema mišljenju mladih, prednost državnih fakulteta je u jeftinijem školovanju, za mnoge besplatnom, i osiguranom priznavanju diploma. I većina roditelja želi da im deca pohađaju državne univerzitete.

– Ne mogu da kažem da se na fakultete Univerziteta BK primaju samo najbolji đaci. Radimo mi i istraživanja na tu temu i ona pokazuju da se kod nas upisuju različiti učenici, od onih zaista odličnih do onih koji su stvarno loši. Cilj naših prijemnih ispita nije da odbijemo loše učenike, već da vidimo šta i koliko ko zna, da uočimo slabe tačke u obrazovanju pristiglih kandidata i da nastavnici u toku studija na to obrate pažnju, kako bi se popunile rupe u znanju novopečenih akademaca. Ovde se pretežno neguje taj individualni rad sa studentima. Zato ovde nije cilj da se student hvata u neznanju i obara na ispitu, već da se kontinuirano prati njegov rad i da mu se pomogne da savlada sve što je predviđeno programom – veli Mijailović sa BK Univerziteta.

Na Fakultetu za inžinjerski i internacionalni menadžment i Fakultetu za evropski biznis i marketing, pri Evropskom univerzitetu, godišnja školarina će iznositi 1.960 evra, isto kao i prošle školske godine. Ali, kako saznajemo, u tu svotu nisu uračunati izdaci za udžbenike, niti izlasci na ispite.

Upis na fakultete Univerziteta Singidunum, za finansijski menadžment i osiguranje, za poslovnu informatiku i turistički i hotelijerski menadžment staje hiljadu i po evra. Školarina na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju „teži” 2.900 evra, a za sticanje obrazovanja na Fakultetu za medije i komunikaciju treba platiti 1.990 evra. U taj iznos ulaze i troškovi za udžbenike, učenje dva strana jezika i sticanje sertifikata za informatičke module. Ovde je na svim fakultetima uvedeno polaganje pod šifrom, kao i snimanje samog ispitnog roka.

Na Univerzitetu „Megatrend” prijemni ispiti se, kako saznajemo, polažu danas i sutra. Mladi su, međutim, sve više zainteresovani za studije prava na Univerzitetu „Union”. Tu će se prijemni ispiti polagati do 6. jula.

Koji su fakulteti bolji, a koji lošiji znaće se tek kada se u Srbiji uspostavi tržište rada, kada se razviju privreda i informacioni sistem koji će omogućiti da se zna ko se gde i sa kojom diplomom zaposlio. I kada studenti budu mogli masovno da podižu povoljne kredite koji će im omogućiti da studiraju i na najskupljem univerzitetu. A do tada će za indekse privatnih univerziteta da konkurišu oni koji imaju – pare.

Aleksandra Brkić

(Preuzeto iz Politike 02.07.2007.)