Moja produktivnost, društveni i seksualni život dovedeni su u pitanje

0
SHARE

pitanje:

Poštovani gospodine Ratkoviću, unapred Vam zahvaljujem na odgovoru. Prolazim kroz jedan veoma kritičan period u životu. Krize sam do sada rešavao sam ma koliko se one meni činile male ili velike, trenutno se ne osećam sposoban da preguram sve sam, to je i razlog zbog kojeg Vam se obraćam. Nadam se da mi je anonimnost zagarantovana.

Nisam potrazio pomoć od institucija koji se bave problemima mladih (savetovalište na poliklinici i sl.) jer nisam siguran da li se u zdravstveni karton unose podaci o tim vrstama terapije, što ne bih želeo. Student sam II godine Fakulteta za menadžment, imam dvadeset jednu godinu. U poslednje vreme zapažam kod sebe izrazitu autodestruktivnost. Moja produktivnost, društveni i seksualni život, kao i profesionalna orijentacija dovedeni su u pitanje. Prvo, od srednje škole osećam da profesija koju sam izabrao nije za mene, iako rezultati ne izostaju, problem je u tome što sam ja profesiju birao misleći o isplativosti posla kojim ću se baviti, a ne o tome da posao treba da ispunjava čoveka. Upravo zbog toga u poslednje vreme imam problema sa učenjem gradiva, razmišljam da napustim fakultet, iako mi se to sada ne čini kao razumna opcija (utrošeno vreme, na državnim sam jaslama (dom, budžet, stipendija)…). Osećam da polako gubim ravnotežu sa svakim redom koji naučim, a kao što rekoh učim ga sa odredjenim teškoćama. Kao da me dve jake sile vuku na dve različite strane. Šta da radim po tom pitanju, jer mi je potrebno sve više vremena na naučim gradivo koje je ponekad banalno. Zatim, problem seksualne prirode. Ne privlače me lepe žene, što mi trenutno predstavlja problem, jer mi je devojka jako prijatne spoljašnjosti (što nije slučaj sa mojim bivšim devojkama). Sve je počelo u ranim tinejdžerskim danima, kada sam proučavajući svoje šanse kod ženskog pola svoj fokus usmerio na devojke manje privlačne spoljašnjosti, što je sada prešlo u neku vrstu fetišizma. U vezi smo mesec dana i par puta smo pokušali da vodimo ljubav, neuspešno. Problem je impotencija, svaki put kada sam sa njom, iako u drugim prilikama (sa drugim devojkama manje privlačnije spoljašnosti) moje funkcije su u savršenom redu. Ovde se nadovezujem na predhodni pasus, veza mi prija i gajim delikatna osećanja prema sadašnjoj devojci ali opet koristim svaku priliku da je prevarim, iako se posle ne osećam dobro i muči me savest, ne mogu prestati. Kad je o varanju reč, uvek su u pitanju ružnije i odvratnije devojke od moje sadasnje. Da li je opet u pitanju taj mogući problem fetiša koji sam možda nehotično izgradio? Pored svih ovih navedenih stvari javlja se problem sa alkoholom koji konzumiram u velikim količinama (neretko sam), uživam lake droge (kanabis), kockam se, dešava se da izgubim sume novca koji premašuju moj mesecni prihod i postao sam pušač (tri pakle dnevno) iako sam ranije bio veliki protivnik duvana (čak mi i smeta). Kao da sve što radim, radim kako bih doprineo svom nestajanju i uništenju, a sam ne mogu to da zaustavim, zbog čega?

odgovor:

Poštovani Petre, dobro je što otvoreno iznosiš svoje probleme, patnje i doživljaje, jer to govori da si spreman da se suočavaš sa prolemima a i otvorenost i iskrenost je prvi uslov njihovog rešavanja. Problem sa seksom i odnosom prema devojkama bi mogao da bude putokaz za sve ostalo. Mislim da se ne radi o fetišu, nego o tvom osećanju lične inferiornosti i istovremenoj želji (ili čak imperativu) da na partnerku (a i sebe) ostaviš dobar utisak (ti najbolje znaš šta to znači). Zbog toga (doživljaj inferiornosti i imperativ „optimalnosti“), si se ranije opredeljivao za „ziherašku taktiku“, da imaš posla sa devojkama koje ti se manje sviđaju ili pak koje ti se uopšte ne sviđaju, da bi sa njima bio seksualno uspešan, jer, što ti se devojka manje sviđa to imaš manji imperativ da ostaviš savršen utisak a samim tim ti seksualnost bolje funkcioniše, jer si opušten. Mislim da je dobro što si se ohrabrio da napustiš ovu defanzivnu i da ne kažem kukavičku taktiku, time što si započeo vezu sa devojkom koja ti se stvarno sviđa. To što ste mesec dana u vezi a niste ostvarili zadovoljavajući seksualni odnos, zaista ništa ne znači. Mnogi parovi i po više meseci na početku ne uspeju da ostvare nikakav seks, pa onda te stvari krenu na bolje i kasnije u toj sferi počnu odlično da funkcionišu, i onda se sa osmehom osvrću na taj početni period strahova, tenzije, „frke“, stida – niokočega. A ti si, čini mi se na osnovu tvog pisma, rešio da „moraš da budeš neviđeni frajer“ i „strašan j….“. Što će reći, previše se baviš ’slikom o sebi’, pri čemu zanemaruješ ono što se stvarno događa, svoje doživljaje i osećanja u datom ’ovde i sada’ kad si sa svojom devojkom. Verovatno se mnogo stidiš sebe kada tvoj učinak nije u skladu sa tvojom zamišljenom slikom o sebi i svime onime što ti „moraš“ i „trebaš“. To što se osećaš krivim kada prevariš devojku prema kojoj kako kažeš gajiš delikatna osećanja, je znak da je došlo vreme da odustaneš od tog nezrelog načina rehabilitovanja svog samopoštovanja (putem „uspešnog“ seksa sa devojkom koja ti se ne sviđa). Moj predlog je da se fokusiraš na svoju devojku i dalji razvoj vaše veze, da odustaneš od varanja jer ti taj način samodokazivanja više nije potreban. Da nastavite sa pokušajima ostvarivanja seksualnog odnosa i to polako, bez ikakvog imeprativa sa bilo čije strane. Da nigde ne žuriš, da se u početku zadovoljavaš manjim, a to znači na primer ljubljenjem i lakim petingom. Da odustaneš od imperativa da ti tu „moraš“ nešto specijalno da postigneš, da pratiš svoje uzbuđenje i ideš za njime a ne da ideš za svojim zamislima o tome šta i kako treba da uradiš. Da aktivno razvijaš i neguješ sve aspekte odnosa sa devojkom, da vodiš sa njom razgovore o svemu, otvoreno, bez stida i straha. Tvoje problematično pijenje, pušenje, zloupotrebe PAS i kockanje, je mislim prešlo svaku granicu i neophodno je da se obratiš za stručnu pomoć po tom pitanju. Sa jedne strane, ta ponašanja koja si opisao, verovatno služe tvom samo-anesteziranju, da ne osećaš neku svoju patnju ili tugu koju nosiš u sebi. Ako ti se to čini verovatnim, bilo bi dobro da započneš samo-istraživanje toga, da uđeš u kontakt sa tim nečim u sebi, da vidiš šta bi sa time mogao da uradiš umesto ovog sadašnjeg načina u vidu samo-anesteziranja, na jedan, lepo si to primetio, vrlo auto-destruktivan način. Tu svoju (po mojoj pretpostavci, koja uopšte ne mora da bude tačna) unutrašnju patnju i tugu, bi recimo mogao da kompenzuješ kroz ljubav i prisan odnos sa svojom sadašnjom devojkom. Za početak kompenzuješ, a kasnije i isceliš. Ljubav čini čuda. A da od pića, droge, cigareta i kockanja potpuno odustaneš. U svemu ovome, vrlo je verovatno da će ti ipak biti potrebna pomoć stručnjaka. A ti je ne želiš, da ti ne bi pisalo u zdravstvenom kartonu da si bio na psihijatrijskom lečenju ili pak na psihoterapiji, da si imao neku psihijatrijsku dijagnozu. Šta bi tu tačno bio problem za tebe? Koje sve fantazije neguješ u pogledu toga? Ovo sa učenjem, moguće je da se i tu budi u tebi neka tvoja autentičnost, nešto što bi te kako ti kažeš ispunjavalo a ne samo da je bazirano na očekivanju da donese novac. Kažeš da te po tom pitanju dve sile vuku svaka na svoju stranu. Koje su to sile? I na koje strane te vuku? Možda je za sada prikladnije da se direktno uhvatiš u koštac sa temama: ljubav/seksualnost i odustajanje od seta ugrožavajućih ponašanja (piće, droga, pušenje, kocka), a da rešavanje dileme oko studija ostaviš za kasnije, tj. da za sada nastaviš sa visokom školom koju pohađaš. Veliki pozdrav, Jovan Ratković.