Pola svoga života se ne sećam

0
SHARE

pitanje:
Poštovani Jovane, Već duže vreme razmišljam o tome kako se pola svoga života ne sećam. Imam 21 godinu, a sećanje mi seže do možda samo 16 godine. Svog detinjstva se ne sećam uopšte, osim možda nekih ružnih trenutaka (koji možda i nisu baš toliko strašni). Zvuči smešno, ali imam utisak da živim tek par godina.

Ne znam da li je to normalno. Jedan veći problem koji me muči je taj što sam posle dve godine fakulteta shvatila da to nije ono što želim da učim i sutra dan radim. Zapitala sam se zašto sam ga upisala, odgovor je ne zato što me je interesovao nego zato što mi je od ponuđenih jedini izgledao kao valjan za mene. Nikako neću odustati od fakulteta zato što mi za sada odlično ide. Ali se osećam jako nezadovoljno i neispunjeno, ponekad depresivno. Volela bih da čujem Vaš savet. Puno pozdrava, Dusica

 

odgovor:
Poštovana Dusice, na osnovu tvog pisma, može se zapaziti da si inteligentna i marljiva mlada osoba. Kažeš da imaš manji i veći problem. Prvi problem za koji kažeš da je manji, i meni deluje kao manji, jer verujem da postoje događaji i informacije kojih se sećaš iz vremena od pre tvoje 16. godine. Na primer, kako je izgledala osnovna škola u koju si išla, kako se zvala ta škola, kako ti se zvala učiteljica a kako razredni starešina, kako su se zvali tvoji drugari iz odeljenja, koja je bila adresa na kojoj si živela, kako je izgledao stambeni prostor u kome si živela, kako soba u kojoj si spavala i tome slično. U pamćenju događaja iz detinjstva i rane mladosti, postoje značajne individualne razlike među nama. Neki pamte mnogo i detaljno, neki pamte samo osnovne obrise najvažnijih događaja a življe pamte samo po neki detalj i po neku situaciju. Značajno je i to da li smo imali prilike da obnavljamo sećanja, prepričavanjem nekih događaja sa osobama sa kojima smo u tim događajima učestvovali, gledajem fotgrafija, kontinuitetom življenja u istoj sredini. Drugi problem koji iznosiš, sastoji se u tome da se kako kažeš osećaš jako nezadovoljno i neispunjeno a ponekad i depresivno. Zadovoljstvo, ispunjenost i raspoloženje direktno zavise od naših očekivanja od sebe. Ako u dužem periodu ne ispunjavamo svoja očekivanja od sebe, prirodno je da se osećamo nezadovoljno, neispunjeno i da smo povremeno neraspoloženi. Šta ti Dusice očekuješ od sebe, sada i u neposrednoj budućnosti? Studije i buduće zaposlenje, su, pretpostavljam, jedan aspekt tvojih očekivanja od sebe. Mogu da pretpostavim, da su ostali aspekti: ljubav, seksualnost, odnosi sa prijateljima, odnosi sa porodicom, kulturna i druga interesovanja. Koliko si ti zadovoljna sa svim tim aspektima tvog življenja? Kad sebi daš iskrene odgovore na ova pitanja, mislim da ćeš sama doći i do putokaza za postizanje većeg zadovoljstva, ispunjenosti i raspoloženja. Srdačni pozdravi, Jovan Ratković.