Ja sam ne autovani gay momak

0
SHARE
pitanje :
Ja sam ne autovani gay momak od 26 godina. U poslednjih nedelju i po dana se osecam anksiozno jer sam video mladica sa kojim sam spavao i video se samo jedanput pre otprilike 3 godine. Jako se bojim da me ne nadje, ne otkrije, ne prepozna, jer niko u mojoj okolini ne zna da sam gay. Vodim dvostruki zivot, jer zivimo u patrijarhalnoj sredini. Inace sam samo 4 momka upoznao, sve preko neta, a samo sa dvojicom imao seksualne odnose, koji su bili safe, sve je bilo diskretno ali se jako bojim da neko ne sazna za mene. Ne znam kako da prebrodim trenutnu krizu, voleo bih da mi pomognete. Hvala puno.

odgovor:

 

Poštovani Srdjane, potpuno razumem situaciju koju iznosiš. Ne želiš da javnosti izložiš svoju seksualnu orijentaciju zbog straha od reakcije okruženja u kome živiš. Kako kažeš, vodiš dvostruki život, jer sigurno smatraš da je to najbolje kompromisno rešenje. Po principu „i vuci siti i ovce na broju“. Veliki strah je u tebi, u vezi sa mogućnošću da osobe iz tvog okruženja saznaju za tvoju gej-orijentaciju. Pretpostavljaš da oni to ne bi prihvatili ni razumeli, a da bi njihove reakcije prema tebi ili tvojim bližnjima mogle biti destruktivne (bilo verbalne, bilo fizičke, bilo na drugi način). Verujem da je tvoja procena tačna. Pri tome, predlažem ti da razmisliš, kojim osobama iz svog neposrednog okruženja bi mogao da poveriš ovu svoju tajnu. Majka, sestra, drugarica, brat, prijatelj, nastavnik u školi, neka druga osoba gej ili iz grupe LGBT orijentacije u mestu u kome živiš. Svakako, da to bude neko ko će bez predrasuda prihvatiti tu informaciju i ko će moći, hteti i imati kapaciteta da ti u tom smislu bude podrška. Slažem se da je procena očekivane dobiti i mogućih rizika isključivo na tebi, kao i odluka u pogledu toga kome ćeš i na koji način izložiti određeni aspekt sebe, pa tako i ovu činjenicu, da si gej-orijenacije. U vezi sa ovim, predlažem ti da se za početak preko interneta a onda i uživo, povežeš sa udruženjima građana koja se bave podrškom i povezivanjem osoba LGBT populacije. Od njih i sa njima, možeš mnogo naučiti, saznati i dobiti jedan značajan izvor podrške i pomoći, u različitim situacijama. Na tvoje pitanje je teško dati direktan odgovor. Tvoje strahovanje u situaciji koju opisuješ je potpuno normalno i realno. Ne spada u neke iracionalne strahove i sl. Kažeš da si spavao sa tom osobom, ako imaš neki kontakt te osobe (mobilni telefon, e-mail adresu…), mogao bi da je pozoveš i porazgovaraš sa tom osobom o svojoj situaciji i svom strahu, i da direktno zatražiš da ta osoba svojim ponašanjem ne otkrije o tebi ono što ti ne želiš. Ako nemaš mogućnost da sa tom osobom stupiš niukakav kontakt, imaš mogućnost da pokušaš da ostvariš diskretan kontakt uživo sa tom osobom, u tvom mestu življenja, naravno ako je to moguće, i da navedeni razgovor pokušaš na taj način da obaviš. Ako je i ovo nemoguće, uvek ti ostaje mogućnost da uporno poričeš sve navode koje bi ta osoba eventualno dala o tebi. Kad je reč o seksualnosti i seksualnim orijentacijama, ljudi su skloni da svašta sumnjaju i pretpostavljaju, ali dok ne čuju direktno priznanje, oni se ipak zadržavaju samo na svojim sumnjama, maštanjima, hipotezama. A priznanje je samo u tvojim rukama. Pitanje je i kome bi ta osoba mogla da prenese svoje iskustvo sa tobom, zašto bi ona o tome pričala drugim ljudima u tvom mestu, kad je sredina u kojoj živiš kako kažeš patrijarhalna, zbog koje si se ti odlučio na „dvostruki život“. Isto tako, šta bi tih par osoba koje bi u nekom razgovoru čule jednu takvu priču, želele i mogle konkretno da urade sa tom pričom? Moglo bi da se desi da se u jednoj grupi ljudi u tvom mestu šuška da je tamo neki momak gej-orjentacije. To možda i nije neka katastrofa? Danas se o svima nama svašta priča, a i mi svašta pričamo o drugima, zar ne? Bez ideje da umanjujem intenzitet tvoje zabrinutosti, predlažem ti da razmisliš o stvarima koje sam naveo, a da uvek imaš na umu da imaš pravo da te država zaštiti od bilo kakvog nasilja, šikaniranja ili diskriminacije, i da imaš mogućnost da svoja prava zaštitiš obraćanjem državnim institucijama, kao što su to: policija, tužilaštvo, sud, Centar za socijalni rad. Srdačni pozdravi, Jovan Ratković.