Imam neku vrstu anksioznosti i napade panike

0
SHARE

pitanje :

pozdrav, vec ko zna koj pisem moj problem po raznim slicnim organizacijama ali odgovora nema,al svejedno uporan sam… inace imam 25godine za mesec dana 26 i iz Nisa sam Vec jedno 3ipo – 4 godine imam neku vrstu anksioznosti i napade panike…

.prvih sest meseci do godinu dana mi je bio pravi pakao, desilo mi se jednom i da 2 nedelje nisam mogao da izadjem iz kuce jer sam konstantno imao prilive nervoze tj napade panike (ali nikad se nisam srusio bog toga,a to je ono cega se ustvari najvise i plasim) i kada sam izasao kao da sam bio pijan,totalno sludjen,zatim klasicna teskoba u grudima,nedostatak daha,trnjenje saka sto je dovelo jednom i do skupljanja saka u pesnicu,bio sam u hitnoj jer nisam znao sta se desava,a kada mi uradili ekg bilo je sve ok i pritisak 120/80 sto znaci odlican,jos tada mi je rekla da je to zbog stresa, kao i jedan drugi doktor kada me je bolelo rame 2 nedelje kao da sam ga polomio,jednostavno je prestalo jednog jutra a do tada nisam mogao da funkscionisem od bolova…e tada sam resio da se borim jer sam video koliko psiha moze da unisti telo…ta agonija je trajala godinu ipo dana,a onda sam poceo samoinicijativno da uzimam ksalol od 0.25 ujutru i uvece jedno 2 meseca, pa zatim jedan dnevno mozda celu godinu,medjutim ako bi morao da idem negde gde bih mislio da ce da mi bude neprijatno uzmem 2 tog dana a ne jedan., u poslednje vreme desi se da ne uzmem nista i po 2 nedelje i duze,ali ako moram da idem negde gde mislim da ce da mi bude neprijatno ja popijem, kao na primer kad idem da se sisam ili slicno e sad.. imam devojku vec 2 godine koja je upucena u moj problem i nalazi se u mojoj ‘sigurnoj’ zoni tako da s njom nikada nemam te navire neprijatnosti sto me je odrzava, kao ni sa 3-4 druga s kojima se druzim non stop…da se razumemo izlazim u grad skoro svakog vikenda,vrlo sam duzeljubljuv,dosta pricam u drustvu, znaci nism zatvoren tip….medjutim kada bih recimo trebao da se vidim u parovima s mojim drugom i njegovom devojkom meni to predstavlja problem,kao i devojka kada mi ponudi da idemo kod njenog duga i drugarice…jednostavno razmisljsam sta i kako,dal ce da cutimo, i da li ce da mi postane neprijatno mozda tamo i zato izbegavam uvek takva okupljanja jer mi je najveci problem to iscekivanje dok ne odemo i ne posedimo 5 min, posle uspem da se izborim,a problem je sto ja prizeljkujem takva druzenja,znaci hocu da se druzim tako i to me izdjeda…i nedaj boze kada bih resio da se zenim ili tako nesto,mislim da to ne bih mogao psihicki da podnesem iako bih ja zaleo brak…kod brata sam jedva izvrdao da ne svadbi ne kupujem mladu jer sam znao da ce da mi bude neprijatno…… razlog sto sam vam se obratio je sto sam u to najgore vreme izgubio celu godinu ipo dana na fakultetu a da ne dam ni jedan ispit, vremenom sam prolazeci kroz ‘pakao’ od nervoze uspeo da dam dosta ispita,ali su skoro svi moji drugovi ostali na 9 , 7 ,3 ispida do kraja a ja jos 16….prelomilo je to sto pre nekog dana iako sam polozio pismeni extremno teskog ispita, zbog mog problema nisam mogao lepo ni da ucim a ni da se pojavim na ispitu tako da sam pao a moji drugovi polozili…i izgubio volju totalno…..tokom cele 2010 godine dosta puta mi je prolazilo kroz glavu dal ce da mi bude lakse ako jednostavno napustim ovaj svet,ali nikada ozbiljno nisam pomisljo na to jer bih time ubijo moje roditelje ,sestru i devojku….a prtirom imam i super drugove i zivot ali dzabe sve to kada me je obavila tama a samo to ja vidim, niko to ne shvata bukavlno sem moje devojke, za ne davanje ispita svi kazu da se zezam a kad ima se ja poverim oni kazu pa ti si bolestan decku uzmi uci ne zajebavaj se…a ne znaju kako mi je tesko…….. ineresuje me:::: 1. da li postoji neki bolji lek za moj slucaj sem ksalola da to pijem dok ne skupim snagu da odem kod nekog psihologa/psihijatra i plus iako odlucim treba da se uzima uput pa ceka,a vi valjda razumete da za mene to bas nije tek tako nego itekako veliki problem………znam da ne voli niko da prica o lekovima nego uvek preporucuje odlazak kod strucnog lica ali cu ja svejedno da uzimam ksalol ako mi vi ne predlozite nista drugo 2. da li je moguce totalno otkloniti problem,jer u nekoj buducnosti zelim brak i dete ali u ovakvaom stanju je to nemoguce, jer zbog problema ne mogu ni da vozim kola iako sam polozi vozacki ispit ( polozio ali pre mojih napada panijke ) 3. da li imate nekog da mi preporucite u Nisu s kim bih mogao da popricam kada za to skupim snage…raspitivanjem i cackanjem po netu nasao sam imena Jelenu kostic,Dragana Krasic i valjda Bojana Dimitrijevic…..pa ne znam sta mislite o njima i bilo bi lepo ako imate e mail od nekog od njih…. MOLIM za savet neki bilo koje vrste, a da bude malo opsirniji od “preporucujem ti da se obratis lekaru” ,jer cu da se obratim cim skupim snage

odgovor:

 

Poštovani Branko, sve što opisuješ se u psihoterapiji i medicini zove anksiozni poremećaj. Ne spada u teške poremećaje, istovremeno može čoveku da nanese dosta životnih frustracija, o čemu govori i tvoje iskustvo. Odlično je što se nisi povukao u svoju ljušturu, već prilično aktivno živiš svoj život, ostvaruješ svoje ciljeve, zadovoljašvaš svoje potrebe, uprkos snažnijim ili blažim talasima anksioznosti koje doživljavaš kako kažeš već tri ipo do četiri godine. Na osnovu svega što si napisao, imam utisak da ti znaš sve što je ključno u vezi sa tvojim problemom – da se anksiozni poremećaj koji ti imaš uspešno rešava na psihoterapiji i da lekove može da prepisuje jedino lekar a da mi koji to nismo ne treba da se meštamo u ono što ne znamo i za šta nismo ovlašćeni. Ono što tebi, čini se, nedostaje je jedna doza hrabrosti da se se javiš psihoterapeutu. Mislim da ti je jasno šta sebi činiš upornim izbegavanjem da se javiš na psihoterapiju tokom ovih 3,5 – 4 godine. A lako možeš utvrditi i šta za sebe činiš daljim odlaganjem toga. Ne znam koje su tvoje fantazije u pogledu te situacije odlaska na psihoterapiju, svakako su sabotirajuće i najverovatnije iracionalne, nerealne. Sam kažeš da se družiš, izlaziš, studiraš, daješ ispite, u nekim od tih situacija osećaš povišenu napetost koja bude i vrlo neprijatna, od nečega i odustaneš, istovremeno, mnoge situacije uspeš da isteraš do kraja. Tako isto i sa započinjanjem psihoterapije, šta može da se desi dok budeš predavao knjižicu na šalter, čekao da te lekar opšte prakse prozove, ili dok joj iznosiš svoj problem i tražiš uput za odgovarajućeg stručnjaka? Povišenu napetost, ubrzan puls, trnjenje ruku, vrtoglavicu i sl., ti si već mnogo puta iskusio i iskusio da si svaki put preživeo, ni jednom nisi izgubio svest, pao i sl. Tim saznanjem se možeš rukovoditi da ćeš i eventualni talas anksioznosti u čekaonici ili kod lekara opšte prakse ili u čekaonici tamo gde te budu uputili – preživeti, iskontrolisati ili ublažiti na načine kako si do sada činio desetine puta u različitim situacijama. Ili, pak, ako se budeš odlučio za privatnog psihoterapeuta, dok okrećeš broj telefona i zakazuješ vreme i mesto prve seanse? Šta se katastrofalno može desiti u toj situaciji, a da ti to nisi već doživeo i preživeo (bez padanja u nesvest i drugih „katastrofa“) tokom poslednje 3-4 godine? I na kraju, pitanje je i koje ti samo-ometajuće i katastrofične fantazije gajiš u vezi sa samim razgovorima sa psihoterapeutom? Klinički centar u Nišu ima Kliniku za zaštitu mentalnog zdravlja na kojoj sigurno možeš dobiti adekvatnu i efikasnu pomoć za svoj problem, i uz pomoć stručnjaka ga rešiti u potpunosti. Veliki pozdrav Branko, Jovan Ratković.