Hrvatski akademci neće Bolonju

0
SHARE

Sve više fakulteta u Hrvatskoj razmatra povratak na stari način rada, smatrajući da bolonjski sistem nije najbolje rešenje. Istraživanja pokazala da “Bolonja” usporava napredovanje studenata a dodatna birokratska procedura smanjuje efikasnost i produžava trajanje studiranja.
Većina hrvatskih studenata i profesora smatra da bolonjski sistem studiranja nije najbolje rešenje za hrvatske prilike. Sve više fakulteta u toj zemlji razmatra mogućnost da se vrate tradicionalnom načinu učenja.

Bolonjski proces bila je nužna formalna promena kako bi diplome domaćih fakulteta postale uporedive sa evropskim, ali je izazvao “dosta zbrke jer odstupa od dosadašnje tradicije i očekivanja domaćeg tržišta”, rekao je saradnik Ureda za upravljanje kvalitetom Univerziteta u Zagrebu, prof. dr. Damir Ljubotina, prenosi Jutarnji list.

Ističući da su “dosadašnja istraživanja pokazala da je novi sistem usporio napredovanje studenata” i da je uvedena dodatna birokratska procedura, koja je smanjila efikasnost studiranja i produžila trajanje studija, Ljubotina je zaključio da je model jedinstvenog petogodišnjeg studiranja bolji od bolonjskog.

Nezadovoljni osposobljenošću za posao

Stečenim znanjem i osposobljenošću za posao, po završetku prvog stepena studija, nisu zadovoljni ni studenti ni njihovi budući poslodavci, pokazala je anketa sprovođena tokom 2008. i 2009. godine.

Prosečna ocena kojom je 1.720 studenata sa 22 zagrebačka fakulteta ocenilo sopstvenu osposobljenost za rad u struci iznosi svega 2,82, dok je isto to znanje ocenjeno ocenom 3,45 u pogledu osposobljenosti za dalje studiranje i upis drugog stepena po Bolonji.

Odličnu ocenu (5) svom znanju dalo je svega 3,4 odsto anketiranih studenata koji su u roku završili prve tri godine fakulteta.

Za najnižu ocenu (1) izjasnilo se 2,6 odsto, dvojku je dalo 13,4 odsto studenata, a četvorku 32,3 odsto. Ostali (skoro polovina ispitanih) su svom stečenom znanju dali ocenu tri.

Uočili grešku, nemamo rešenja

Sve je više i profesora na fakultetima koji smatraju da je uvođenjem Bolonje nastava postala lošija, pokazala je anketa koju je Ured za upravljanje kvalitetom sproveo među nastavnicima, a čiji se rezultati upravo obrađuju.

Za razliku od 2006./2007. godine, kada je svega 13 posto nastavnika reklo kako je nakon uvođenja Bolonje nastava lošija, danas je takvih čak 37,6 posto.

Neposredno posle političke odluke da Bolonja ide u primenu na svim fakultetima, 24,7 odsto nastavnika se izjasnilo da je nastava time poboljšana, ali takvo mišljenje danas ima samo 17 odsto.

“Kritike bolonjskom procesu glasne su i unutar EU, što ukazuje da taj model nigde nije zaživeo kako treba. Kod nas je pozitivno to što smo razvili sistem upravljanja kvalitetom, uspostavili smo dijagnostiku, ali ne i terapiju”, rekao je Ljubotina.

Podsećajući da je Tojota nedavno odlučila da povuče dva miliona vozila jer su uočili pogrešku, Ljubotinja je rekao “I mi smo uočili grešku, ali nemamo rešenja”.

Izvor:RTS