Što mlađi – to zadovoljniji

0
SHARE

 Ivana Kovačević: Mladi iz Beograda pokazuju veći stepen zadovoljstva. – Žarko Trebješanin: Pomirili se sa sudbinom i spustili kriterijume. – Bora Kuzmanović: Izgleda mi da je uzorak malo „ukrivljen” prema bolje stojećim. – Marko Stojanović: Većina mladih i danas bi izabrala da napusti zemlju

Podatak da je 82 odsto mladih Beograđana zadovoljno svojim životom, kako proizlazi iz najnovijeg Cesidovog istraživanja, posebno je obradovao sve koji se bave omladinskim pitanjima u gradu i republici.

Šta se dogodilo da dođe do preokreta i da li to ukazuje da su konačno, u najmanju ruku, zaustavljene negativne tendencije poslednjih godina i decenija? Da li je slika toliko ružičasta, pa ubedljiva većina mladih, srećna i zadovoljna kvalitetom svog života, sazreva i stupa na veliku životnu pozornicu?

O ovim pitanjima ipak nema saglasnosti među sagovornicima „Politike”. Psiholozi, stručnjaci za pitanja mladih, ističu da nema mesta preteranom optimizmu.

Državni sekretar Ministarstva omladine i sporta Ivana Kovačević kaže da su podaci ohrabrujući, ali ne i iznenađujući za ovo ministarstvo:

– Mlađe osobe pokazuju veće zadovoljstvo kvalitetom svog života. Ukoliko ovo uporedimo s rezultatima nedavnog istraživanja koje je Cesid za nas radio na nivou cele Srbije, kada se ukupno 61 odsto mladih izjasnilo da su zadovoljni svojim životom, videćemo da su i tada mladi Beograda pokazali veći stepen zadovoljstva.

Poslednje istraživanje, iz juna, koje je takođe Cesid za nas radio, pokazalo je da se za više od 10 odsto povećao broj mladih koji ne žele da napuste svoje mesto življenja.

Naša sagovornica ipak priznaje da je i dalje veliki broj mladih koji žele da pređu u takve centre, kao što su Beograd, Niš i Novi Sad. Kada im to pođe za rukom, onda su i zadovoljniji svojim životom.

Psiholog Žarko Trebješanin, stručnjak za dečju i psihologiju mladih, upozorava da svaki podatak mora da se prihvati kritički:

– Ako 82 odsto kaže da je zadovoljno, to onda podleže interpretaciji. To može da znači da su mladi toliko već oguglali na sve ovo što se dešava u zemlji, pa misle da i ne može da im bude bolje. To je kao kada je čovek stalno neuspešan, pa onda on spusti kriterijum, izgubi uverenje da može da bude bolje.

Drugo, kada se pogleda taj uzorak mladih, vidi se da su mnogo zadovoljniji oni koji su veoma mladi, do 19 godina. Oni žive u dobu kada su prilično bezbrižni, kada nemaju ozbiljne probleme, kada neko drugi brine o njima, kada su zdravi…

Da li zaista ima razloga za zadovoljstvo preko četiri petine mladih Beograđana njihovim životima, pitamo profesora Trebješanina?

Iva­na Ko­va­če­vić

– Iskreno rečeno, za mene je ovo potpuno iznenađujući podatak. Moja je hipoteza, koju bi trebalo proveriti, da su se mladi pomirili sa sudbinom i spustili svoje ambicije i kriterijume. Da su, eto, potpuno zadovoljni i ovim što imaju. Moguće je i da, pošto su dosta mladi, nisu nikad ni videli nešto bolje.

Moguće je i da se njihov stav odnosi na njih same, prosto su zadovoljni sobom, po sistemu: baš me briga.

Trebješaninov kolega po struci, psiholog Bora Kuzmanović, i sam je dubinski proučavao podatke koji se tiču životnih ciljeva i vrednosti mladih ljudi:

– Prema onome što sam video i što odranije znam, sumnjam da li je to pravi uzorak koji su oni izabrali. Recimo, kaže se da 85 odsto mladih komunicira preko Interneta, što podrazumeva da toliki broj mladih ima kompjutere. Nisam siguran da je tako. Izgleda mi, stoga, da je uzorak malo „ukrivljen” prema onim bolje stojećim.

Isto tako, nije u skladu s ranijim saznanjima podatak da je više od polovine mladih posetilo zemlje EU jer znamo da veliki broj njih nikada nije ni bio u inostranstvu, a kamoli u EU.

Bora Kuzmanović je uveren da dobijeni podaci ne odgovaraju realnoj slici:

– Meni se čini, mada ne tvrdim da su oni to namerno uradili, da je ova slika mladih u Beogradu malo „retuširana”. Kao, oni ne osećaju probleme i žive u nekakvoj nirvani. Ovi podaci mi ne deluju ubedljivo. Pretpostavljam da je to plod neke greške u istraživanju.

Trebješanin još upozorava da su istraživanja i dobijeni podaci uvek samo povod za nova istraživanja:

– Ovi rezultati nam ne daju samo odgovore, već i niz pitanja. Ja bih pitao i dalje: a čime ste vi to zadovoljni, da li je to na ličnom planu, na planu druženja, stanja u društvu, šta je za vas sreća, šta je za vas dobar kvalitet života?

Malo je bizarno da mladi kao glavni problem ističu lošu saobraćajnu infrastrukturu, a ne, recimo, narkomaniju, siromaštvo i takve stvari, a da su im na drugom i trećem mestu javni prevoz i ekološki problemi! Meni to stvarno deluje groteskno. Ispada da živimo u nekoj idealnoj zemlji, gde je mladima najveći problem loš saobraćaj. A tak na četvrtom mestu je nezaposlenost, nedostatak posla, što mislim da je mlade veoma bitno.

Marko Stojanović, iz Programa za mlade nevladine organizacije Građanske inicijative, i sam pripada grupi mlađih od 30:

– Ovo istraživanje je rađeno na području Beograda i dobijeni podaci se razlikuju od drugih područja, kao što su Vojvodina, centralna, zapadna ili istočna Srbija. Za nas ovi podaci prosto oslikavaju situaciju poslednjih nekoliko godina, kada su učinjeni konkretni koraci u omladinskoj politici. Formirano je pre dve godine Ministarstvo za omladinu i sport, sa sektorom za mlade. I lokalne samouprave su počele da formiraju kancelarije za mlade.

Takođe, usvojena je Strategija za mlade i počela je njena primena, posredstvom Akcionog plana.

Ivana Kovačević objašnjava da je pre osnivanja Ministarstva za omladinu i sport, pre dve godine, bilo svega pet kancelarija za mlade, a da ih je sada 93:

– U četvrtak smo otvorili dve kancelarije, u Golupcu i Kikindi. Organizujemo različite aktivnosti za mlade, akcije, programe. Sada je više od 1.500 mladih na obuci za preduzetništvo. Nije naše ministarstvo jedino koje se bavi pitanjima mladih, već smo tu da koordiniramo te aktivnosti i potpomažemo ih. Budžet našeg sektora za omladinu je nešto preko 200 miliona, plus Fond za mlade talente koji ima budžet od 460 miliona.

Za godinu dana je 2.200 mladih dobilo stipendiju ili novčanu nagradu iz Fonda. Imamo dobru saradnju i s lokalnim samoupravama, uključujući i grad Beograd, gde su formirane i gradska kancelarija za mlade i nekoliko opštinskih. Finansirali smo projekte preko 200 organizacija koje se bave pitanjima mladih, koji se direktno odnose na 40.000, a indirektno na oko 200.000 mladih.

Koliko mladih bi danas želelo da napusti zemlju? Marko Stojanović kaže:

– Većina mladih u Srbiji, kada bi imala mogućnost izbora, i danas bi birala da napusti zemlju. Pre svega, to su oni koji su zainteresovani za obrazovanje, ali i oni koji žele da zasnuju porodicu ili da prave karijeru.

Nizak stepen aktivizma kod mladih oličen je u podatku da je tek oko polovine njih spremno da se uključi u rešavanje društvenih problema, podseća Trebješanin:

– Na primer, crkva, verske organizacije, nevladine i društvene organizacije, kućni savet, u sve to je uključeno tek jedan odsto mladih. Dakle, potpuno su na margini. Svega 12 odsto ih je uključeno u sportske i rekreativne organizacije, gde su i najaktivniji. Najmanje 70, pa čak do 96 odsto mladih, nije nigde ni uključeno.

Moguće je da su se mladi uverili da ne mogu da menjaju stvari, da su shvatili da im drugi kroje sudbinu i da oni ne mogu ništa da izmene.

Bojan Bilbija

———————————————————–

Muzej panka i spomenik Tupak Šakuru

Građanske inicijative nedavno su pokrenule kampanju o dostupnosti javnih prostora omladinskim grupama.

– Ideja nam je da se što veći broj ovih napuštenih, zakatančenih prostora stavi na raspolaganje mladima i njihovim umetničkim, sportskim i drugim inicijativama. Na dobrom smo putu da to učinimo u Kruševcu i u Aradcu kod Zrenjanina.

U Beogradu podržavamo inicijativu jedne neformalne grupe za osnivanje pank muzeja, pomažući dijalog s nadležnim institucijama. Aktivno učestvujemo i u inicijativi za uređenje prvog i jedinog parka u Marinkovoj bari. To je ona poznata inicijativa za podizanje spomenika Tupak Šakuru, koju predvodi grupa mladih Roma, pripadnika hip-hop kulture – navodi Marko Stojanović.

———————————————————–

Stariji manje srećni

– Procenat zadovoljstva drastično opada kada je reč o ljudima između 25 i 30 godina. To treba tumačiti u kontekstu godina kada se traži posao i prilika za osamostaljenje. Možda su im i kriterijumi opali. Danas je manji broj onih koji žele da pobegnu od svog života i iz svog grada – kaže za „Politiku” predsednik beogradske Kancelarije za mlade Kosta Andrić.

M. L.

———————————————————–

Beograd je dobar, ali je džeparac loš

Dušan Marković (24):

– Ovde mora mnogo toga da se menja da bi čovek bio zadovoljan. Imam želju da zapalim „preko” jer, bez obzira da li si završio faks ili ne, teško je doći do pristojnog posla ako nemaš dobru vezu. Bez matoraca ne bih mogao da plaćam kiriju i račune, a za džeparac se snalazim. Povremeno se nađe neki poslić pa skrpim kakav-takav budžet za svoje potrebe. Beograd u odnosu na druge gradove pruža više mogućnosti: posao, izlasci, koncerti, tekme, više devojaka, ali za sve to treba mnogo love. Iako ima zanimljivih mesta izlazim kad uslovi dozvole, a ostatak vremena provodim uz net. Mislim da noćnom životu grada fali raznovrsnosti.

Sara Nastić (19):

Sa­ra Na­stić

– Volim Beograd, ali svoju budućnost ne vidim u njemu, pogotovo kada je reč o osnivanju porodice ili početku nekog ozbiljnog posla. Mogu reći da živim pristojno, ali opet nisam zadovoljna džeparcem koji dobijam od (fakultetski obrazovanih) roditelja. Baš zato i želim da odem. Nekad mi se čini da grad napreduje, a nekad da stoji u mestu… Sigurno ne nazaduje. Ni ja kao jedna devetnaestogodišnja devojka ne osećam se uvek bezbedno kada se noću vraćam kući. Student sam novinarstva, ali ne čitam novine, ne gledam TV, nisam član stranke stranke. Trudim se da ostanem u dobroj fizičkoj formi.

Boško Nicović (25):

– Imam posao, faks je pri kraju, imam i krov nad glavom. Ali, vidim i drugu stranu: radim na neodređeno, apsolvent sam sramno dugo, a živim kod roditelja… Ipak, ne bih napuštao Beograd, osim možda da obiđem Kineski zid. U toku srednjoškolskih i studentskih dana, posle 5. oktobra, bio sam jedan od onih koji su verovali da će moći da pomeraju stene malim prstom. Faks me je malo uozbiljio, a posao stavio na svoje mesto. Naravno, ne mislim da sad treba odustati – tako bih obesmislio godine uloženog truda. Beograd se menja u dobrom pravcu, ne samo da je estetski lepši zbog našminkanih fasada, već je i sadržajniji.

M. Luković

Izvor:Politika