Mladi biraju život u samoći

0
SHARE

 Pogledajte profile devojaka i mladića koji su onlajn i čekaju vašu poruku, izaberite svoje favorite, uzmite telefon u ruke i dopisujte se… Nikada više nećete biti usamljeni, uvek ćete imati drugaricu, ljubavnicu, prijateljicu… – pozdravna je poruka jednog od mnogobrojnih internet sajtova koji nude upoznavanje, flertovanje, traganje za pravom ljubavi ili seks.

Psiholozi smatraju da „pravu“ ili „pravog“ nije lako pronaći iako mogućnosti za zbližavanje danas ima više nego ikada – od agencija za bračno posredovanje, svetskih internet mreža poput fejsbuka, gomile domaćih sajtova, televizijskih SMS četova, pa do poslednjeg – „spid dejting“.

Egoizam

Razloga za samoću je mnogo. Prvo, sveopšti zamah potrošačkog i egoističnog društva nameće nam uživanje kao životni ideal. A ako smo sami, trošimo samo za sebe i svoje potrebe. I radimo šta nam se hoće. Takav stav opredeljuje nas da duže ostanemo sami, a to potvrđuju i svetske i domaće statistike:
– Svetska populacija neoženjenih i neudatih se povećala u poslednjih 20 godina za oko 48 odsto;
– Udeo neoženjenih i neudatih u populaciji bračno sposobnih stalno raste, a u poslednje tri decenije veći je za više od pet odsto;
– Granica stupanja u prvi brak se pomera. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2008. godinu, muškarci se u proseku žene sa 29,57, a devojke se udaju sa 26,28 godina.
Stručnjaci za ljudske odnose slažu se da ponašanje „tragača za ljubavlju“ čini zbližavanje teškim.
– Narcizam koji delom diktira i kultura sprečava većinu da krene u osvajanje. Po kafićima grupe devojaka i grupe mladića sede jedne pored drugih, ali do kontakta ne dolazi. Često čujem od devojaka kako kažu: „Celo veče smo se gledali, a on – ništa”. Kodeks po kome devojka ne treba da priđe prva još važi – kaže Vesna Brzev-Čurčić.
Kulturolog Ratko Božović takođe misli da se samoljublje i strah od odbijanja nalaze među razlozima ljubavnih teškoća savremenog čoveka.
– Problem je maligni i opsesivni narcizam u kome vlada stav „ja, pa ja“, a tu nema mesta za duge. Kada ljude potpuno proguta sopstveno „ja“, postaju nekritični i spremni da sebi popuštaju do apsurda. Od sebe ne vide drugog – smatra Božović.

Sve se vrti oko para
Novac, takođe, igra značajnu ulogu u tome zašto se mnogi, pa i veliki broj mladih, odlučuju za samoću. Neko to radi kako bi ga trošio samo za sebe, a neko, kao što je to slučaj jednog nezaposlenog tridesetogodišnjaka iz Beograda, jer ga nema ni za sebe: „Zašto da joj priđem, kad sam jedva skupio da i sebi platim piće.“ Zato bira da ostane kod kuće, u svojoj sobi, jer živi sa roditeljima. Kao, uostalom, i veliki broj njegovih vršnjaka. Prema istraživanju „Medum Gallup“ agencije, 57 odsto ispitanika (od ukupno 1.000) između 25. i 34. godine živi sa roditeljima, kao i 32 odsto onih između 35. i 44. godine. S druge strane, u velikom problemu su i oni koji puno rade.
– Teškoće u pronalaženju partnera jesu u neku ruku danak načinu na koji se danas živi. Ovaj fenomen nije rezervisan samo za naše područje. Društva koja funkcionišu po principu „dva radna vremena za jednu platu“ ostavljaju malo vremena za bilo koju drugu aktivnost, pa tako i za traženje srodne duše – smatra psiholog Vesna Brzev-Ćurčić.
S tim se slaže i Nada Jovičić, psiholog u agenciji za bračno posredovanje „Fortuna”:
– Mladi su preopterećeni poslom, retko se druže, a kada se i viđaju s prijateljima, to je isti krug ljudi, tako da nemaju ni priliku da nekog novog upoznaju – kaže Jovičićeva.
Najčešći klijenti ove agencije su, tako, osobe oko 40 godina, ali u sve većem broju dolaze i mladi u srednjim tridesetim, i to mnogo više muškarci nego žene. Problem u spajanju je osim „manjka“ žena i to što su članice ove agencije uglavnom sa završenim fakultetom, a muškarci srednjeg ili višeg obrazovanja. A devojke i žene traže, bar, po obrazovanju ravnog sebi.

Klik do poznanstva
Nedostatak vremena, novca i bojazan od neuspeha svakako su razlog sve veće popularnosti posrednog upoznavanja, za koje moderne tehnologije i savremena kultura pružaju neslućene mogućnosti. Osim uvek aktuelnog „provodadžisanja“, koje je nekada bilo dužnost strina i tetaka, a sada uglavnom prijatelja, današnji usamljenici partnera mogu da traže i putem ličnih oglasa, agencija za posredovanje, internet-sajtova za upoznavanje, televizijskih SMS poruka ili „spid dejtinga“.
Najpopularniji internet-sajt za upoznavanje, „Poljubac“, ima 165.000 registrovanih članova, a preko sajta „Zaljubi se“ do sada je poslato više od milion imejlova.
Profili i želje korisnika ovakvih servisa su najšareniji mogući. Koriste ih i tinejdžeri i penzioneri, neobrazovani i doktori nauka, oni koji traže životnu ljubav i oni koji žele neko neuobičajeno seksualno zadovoljstvo. Njihova iskustva takođe su različita – od potpunog razočaranja prilikom stvarnog susreta, pa do velikih ljubavi, čak i uspešnih brakova.
Psiholozi, kao i internet udvarači i udvaračice, slažu se da ovakav vid upoznavanja ima dobrih strana, ali i ozbiljnih nedostataka.

Posredno je lakše
– Ljudi jesu opušteniji kada ne kontaktiraju neposredno. Kada sediš, pišeš i gledaš u monitor, dakle, kada si sam, lakše možeš da budeš ono što jesi. Ključ je, međutim, u reči „možeš“. Jer ne moraš. Ovde ima mnogo zamki, momaka i devojaka koji postavljaju lažne slike, koji za „korak dalje“ u kontaktu traže dopunu kredita ili plaćanje taksija za viđanje, to jest varaju, ili se prostituišu – kaže Uglješa, vlasnik jednog internet-sajta za upoznavanje.
Psiholog Vesna Brzev-Ćurčić takođe smatra da posredno upoznavanje može da bude rizično, ali podvlači da je svaki način kontakta bolji ni od kakvog.
– Tehnologija nudi mogućnost komunikacije bez istinske komunikacije. Dobro lice čitave priče je u tome što se neki ljudi bar tako nađu. Ovakva komunikacija omogućava i stidljivim, nesigurnim i prezaposlenim da nađu srodnu dušu. Naravno, doza opreza se ovde prosto podrazumeva. Ima obmanjivača, ali i isto toliko usamljenih koji vape za tim da dodirnu nečiju ruku umesto bezlične tastature. Stoga sam uvek pre za to da se ljudi na neki način upoznaju nego za to da samuju. Samoća nije prirodno stanje – kaže Brzev-Ćurčić.

uvećaj ovde

Planeta usamljenih
Svi sagovornici se slažu da ne postoji nijedan problem u pronalaženju partnera koji bi bio specifičan za Srbiju. Svaki problem ovdašnjih samotnih, tvrde stručnjaci, isti je kao i drugde.
– Problem nije Srbija, već ljudska vrsta. Čovek mora prvo da upozna sebe, pa tek onda druge. Onaj ko kaže „ne mogu da pronađem pravu osobu“ gradi opravdanje. Ako ne može da nađe pravu osobu, problem je u njemu. Naposletku, ne mora se obavezno živeti s nekim – smatra seksolog Zoran Rakić.
Naravno, uvek se mora računati i na to da neko, jednostavno, nema sreće, ali za sve drugo što zavisi od nas valja se potruditi. Ako ne zarad opstanka ljudske vrste, onda barem zbog nas lično. Pa neka se tako ispolji taj naš egocentrizam. Uostalom, danas ćemo mi brinuti o nekome, a sutra, kada ostarimo, trebaće nam neko da o nama brine. Tada je kasno da se o tome razmišlja.

Imaš pet minuta da mi se dopadneš
Možda je najoriginalniji savremeni način pronalaženja partnera „spid dejting“. Takozvani brzi sastanci se obično organizuju u klubovima zatvorenim za tu priliku, a prisutni imaju od tri do osam minuta da se predstave i zainteresuju potencijalnog partnera s kojim sede sami za stolom. Po isteku predviđenog vremena udvarači menjaju mesta. Nakon što su svi prisutni međusobno kontaktirali, sastanak se završava, a učesnici organizatorima ostavljaju spisak osoba koje su im se dopale. Tamo gde su simpatije obostrane, organizatori prosleđuju kontakt-podatke. Ostalo je na njima.
Prvi „spid dejt“ u Srbiji održan je u Beogradu 2005. godine, u organizaciji kluba za druženje „BGveze“.

Izvor:Blic