“Izgubljena generacija” mladih studenata

0
SHARE

 Širom sveta, kako u evropskim zemljama, tako i u Americi, mladi svršeni studenti su u istoj poziciji – stalnog posla nema ni za lek, jedino što mogu da pronađu su sezonski, privremeni, loše plaćeni poslovi. Parižanin Malkom Hamer deli stan sa prijateljima, radi na nekoliko mesta honorarno i nema jasnu viziju budućnosti. Hamer je diplomirao pre šest godina i poput hiljada mladih Francuza za njega nema stalnog posla. Situacija je slična u Italiji, Nemačkoj, Španiji i Grčkoj.

"Mi smo sve uradili kako treba: imamo diplome, prihvatamo sve radne uslove, a opet ne možemo da pronađemo posao", kaže Hamer za Rojters.

Sve više se govori o "izgubljenoj generaciji" i to ne samo u Evropi, veći i u Americi i Japanu, gde su mladi ljudi isključeni sa tržišta rada još od prethodne krize 90-ih godina prošlog veka.

U poslednje vreme generacijski jaz je sve veći – s jedne strane imamo dobro zaštićene "starije" radnike koji imaju stalne poslove i mlade koji se zapošljavaju samo privremeno i koji nikome nisu potrebni.

Nezaposlenost među mladima u Francuskoj je tri puta veća nego nezposlenost među starijim radnicima.

"Mnogi moraju da žive sa roditeljima. Postoji rat generacija i jaka konkurencija među različitim grupama", kaže Hamer.

U četvrtom kvartalu 2008. godine stopa nezaposlenosti za francuske radnike stare do 24 godine iznosila je 21,2 procenata, dok je u isto vreme nezaposlenost radnika između 25 i 49 godina bila 7,4 procenata, a kod onih starijih od 49 godina – 5, 2 odsto.

Sa tako poražavajućom statistikom, mladi ljudi ne mogu da planiraju svoju budućnost, zasnuju porodicu ili kupe kuću.

"Pojedini privremeni ugovori su dobar početak za mlade ljude, pojedini od njih, međutim, mogu biti na taj način zarobljeni u nedogled", kaže Glenda Kvintini istraživač u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj.

Skoro trećina Japanaca, koji su se ranije dičili doživotnim poslom, od prethodne krize na ovamo imaju privremene radne ugovore.

Pre tri godine Hamer i njegovi prijatelji osnovali su organizaciju za zaštitu privremenih radnika "Dženerejšn priker".

Slični pokreti postoje i u Nemačkoj i Italiji.

Oni insistiraju na tome da kompanije daju stalni posao mladim ljudima, umesto da ih iskorišćavaju kao honorarne radnike.

I u Americi, u kojoj je fakutetska diploma ranije bila ulaznica za dobijanje dobro plaćenog posla situacija se drastično promenila.

Svršeni studenti sada imaju ogromnu konkurenciju – tu su viskoobrazovni kadrovi koji su ostali bez posla, kao i svršeni studenti koji već godinama tragaju za poslom.

"Završite fakultet i bivate odbačeni. Trebalo bi da pronađete posao koji ne postoji", kaže Endrju Heber (24) iz Čikaga, koji je završio Nju koledž na Floridi 2007. godine.

Amanda Hejms sa Univerziteta Klark u Masačusetsu kaže da svi govore da je ovo najgora godina za diplomce.

Hejms (22), koja je završila sociologiju planira da se vrati u roditeljski dom u Atlantu, tokom leta će zaraditi 3.000 dolara kao stranački agitator, a posle toga ne zna šta će raditi.

Ono zbog čega strahuje, poput mnogo mladih u sličnoj situaciji, je da će po prvi put u životu izgubiti zdravstveno osiguranje jer je prešla starosni limit da bi mogla da bude osigurana preko roditelja.

Alana Braun (21) koja u maju treba da diplomira na Noks koledžu u Ilinoisu, takođe, planira da se vrati kod roditelja na svoj stari letnji posao – prodaju sladoleda, što je kilometrima daleko od sociologije,koju je izučavala na fakultetu.

Studentski savetnici pri univerzitetima savetuju mlade da se klone propalog finansijskog sektora i prebace na programe zdravstvene nege, obrazovanja, inženjerstva i kompjuterske tehnologije gde imaju kakvu-takvu šansu da se zaposle.

Evidentan je, međutim, nedostatak stalnih, dobro plaćenih poslova, tako da više ni fakultetska diploma nije garancija za preživljavanje.

Izvor: Tanjug