Tržište bira indeks

0
SHARE

 Smisao studiranja je da dobijete dobar posao i da možete da živite od svog rada. Znanje stečeno na fakultetu mora biti verifikovano na tržištu rada, jer u suprotnom Univerzitet gubi svoju društvenu funkciju – da zapošljava svoj kadar.
Ovo u razgovoru za “Novosti” ističe prof. dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, koji sve češće upozorava da država mora da ima strategiju razvoja visokog obrazovanja i da se upisne kvote i potrebe za kadrovima ne mogu više određivati “od oka”. Na ministrima je da kažu koji profil kadrova im je potreban, recimo, u narednih pet godina, kaže on. Šta mislite koje profesije će narednih godina kod nas biti tražene?

– Očekujem da će posla biti za mašinske, građevinske i elektroinženjere na Koridoru 10, a posle potpisivanja gasnog aranžmana i sektor energetike će se podići. Nažalost, poslednjih godina na ovim fakultetima je bilo slobodnih mesta i u drugom upisnom roku. Nadam se da će se to promeniti i ova zanimanja ponovo postati tražena u Srbiji.

Šta sa tolikim pravnim, ekonomskim, medicinskim fakultetima… Pored državnih, tu su sada i privatni. Ima li potrebe za svima njima?

– Tržište je to koje će sve regulisati. U nekim zemljama istočne Evrope bilo je i po 100 fakulteta društvenih nauka. Ali, opstali su samo oni najbolji, čija diploma je bila prepoznata na tržištu. Poslodavcima trebaju stručni kadrovi koji će im podići profit, a ne neko ko ima diplomu, a ne zna ništa.

Da li će se ekonomska kriza odraziti i na visoko obrazovanje?

– Iz budžeta namenjenog visokom obrazovanju samo će 20 odsto sredstava ići na pokrivanje materijalnih troškova, a sve ostalo na plate. Srbija je i dalje na dnu evropske lestvice po izdvajanjima za obrazovanje i nauku. Pored države i privreda je ta koja treba da investira u obrazovanje. Oko čuvenog američkog Univerziteta tehnologije Masačusets okupljeno je 5.000 kompanija. Istovremeno i fakulteti moraju početi da zarađuju putem projekata za privredu, otvaranjem tehnoloških parkova, inkubator preduzeća…

Bolonjski proces se još uhodava, studenti se žale da su programi preobimni, da bodovi nisu dobro podeljeni po predmetima…

– Tačno je da programi nisu potpuno reformisani, a ni bodovi pravilno raspoređeni. Gradivo se gomilalo godinama, samo je dodavano novo, a staro nije izbacivano. Tako smo dobili enciklopedijske predmete. Mora se predavati ono što traži tržište. Studenti moraju naučiti logiku struke. Ne može se na nekim fakultetima BU polagati 50 predmeta za četiri godine, dok na Harvardu, recimo, na većini fakulteta ima 32 ispita.

I ove godine je studentima dozvoljen uslovni upis godine, iako je to protivno odredbama Bolonje. Da li je to, možda, “medveđa usluga”?

– Morali smo, zajedno sa Ministarstvom to da uradimo, jer bi, u protivnom godinu upisalo tek 30 odsto studenta koji su položili sve predviđene ispite. Da nije bilo uslova oni bi izgubili dom, budžet, stipendije. To bi bio preveliki udar na džepove njihovih roditelja, koji i bez toga teško preživljavaju. Nismo mi specifični, i kod drugih je bilo menjanja Bolonje u hodu. Slovenija je čak dva puta menjala zakon, kako bi ga prilagodila realnoj situaciji.

Odlaze li i dalje naši mladi stručnjaci u inostranstvo?

– Odliv mozgova je i dalje prisutan. Evropska unija ima strašan problem sa kadrovima, a najbolje žele da zadrže. Naše škole su dobre i naša deca lako dobijaju stipendije. Recimo, samo ove godine Nemačkoj treba 400.000 inženjera. Strašan pritisak je na Indiju i Kinu, čiji kadrovi drže softversku i hardversku industriju u Americi. Na državi je da nađe način da naše najbolje studente zadrži u Srbiji.

DA LI i univerzitet traži načine da svojim studentima još dok su na fakultetu obezbedi posao?

– Da. I tu se sada nešto menja na bolje. Univerzitet u Beogradu je potpisao ugovor sa Unijom poslodavaca, Privrednom komorom Srbije i Beograda i Zavodom za zapošljavanje. Tako ćemo znati koja su znanja i kadrovi potrebni poslodavcima.

KO je najdalje na BU otišao u primeni Bolonje?

– To je, svakako, Arhitektonski fakultet. Njihovi rezultati su sjajni, a prolaznost je iznad evropskog proseka od 80 odsto. Ali, oni su reformu studija počeli ranije od ostalih, još 2003. godine, a ni rezultati nisu izostali.

Izvor: Novosti